МЕСО ИЗ ЛАБОРАТОРИЈЕ СЕ УВЕЛИКО ПРОДАЈЕ: Да ли бисте и ви пробали храну која је смућкана у епрувети?

Власти Сингапура још прошле године су одобриле продају пилетине која је настала у лабораторији. Британска корпорација "Номад фудс" најавила је недавно да ће у сарадњи са америчком компанијом "Блу налу" развијати производњу плодова мора који ће се узгајати из ћелија у лабораторијама, а јапански научници из универзитета у Осаки су се похвалили да су успели да у лабораторији направе јестиву реплику идентичну крављем месу.

ОТКРИВЕНО КАКО ЈЕ ПРОНАЂЕН МАЛИ ТОМА (9): Један човек постао ненадани херој, одмах позвао полицију

ОТКРИВЕНО КАКО ЈЕ ПРОНАЂЕН МАЛИ ТОМА (9): Један човек постао ненадани херој, одмах позвао полицију

ДО КРАЈА НЕДЕЉЕ ЈОШ ЈЕДНО ЦЕПИВО У ПОНУДИ: Модерна стиже у Србију, ево шта кажу стручњаци

ДО КРАЈА НЕДЕЉЕ ЈОШ ЈЕДНО ЦЕПИВО У ПОНУДИ: Модерна стиже у Србију, ево шта кажу стручњаци

СВЕТИ ЛУКА СПАСИО ПОРОДИЦУ НОВОВИЋ ИЗ КИКИНДЕ: На дан крсне славе избио пожар, али је светац заштитник послао помоћ

СВЕТИ ЛУКА СПАСИО ПОРОДИЦУ НОВОВИЋ ИЗ КИКИНДЕ: На дан крсне славе избио пожар, али је светац заштитник послао помоћ

Бургери из епрувете већ су на менију појединих ексклузивних ресторана, а бројни научници широм света тврде да је месо настало у лабораторији наша будућност, нарочито зато што процене кажу да ће до 2050. године на земљи живети десет милијарди људи које ће бити тешко прехранити. Које су предности и мане оваквог вида исхране, колико је заправо ово научна фантастика, а колико реалност, и да ли ћемо и у Србији ускоро јести месо из епрувете?

Грађани Србије, иначе велики љубитељи меса, забринуто су претходних месеци пратили како скачу цене једног од основног састојака њиховог ручка. Почетком јуна, о чему су писали и медији, почела је да расте цена свињетине и пилетине за 10 одсто, у августу јунетине и телетине за 17 одсто, да би сума новца која је потребна да се издвоји за килограм меса у септембру достигла рекорд. Килограм јунећег бута без костију данас у великим супермаркетима, где је обично јефтиније него у месарама, кошта од 850 до 1.000 динара, свињског филеа од 650 до 800 динара, свињског бута од 650 до 700 динара. Пилетина је јефтинија, те килограм пилећих груди може да се купи по цени од 360 до 480 динара, а батака по цени од 330 до 400 динара. Повећању цена меса највише је допринело, како се сматра, поскупљење сточне хране и смањен обим сточног фонда.

Општи проблем

Међутим, поред тога што је месо поскупело, забрињава и анализа Гринписа, еколошког удружења активиста са седиштем у Канади, која је показала да свеже и упаковано месо у немачким супермаркетима долази стопроцентно из два најлошија типа узгоја животиња. Према тој класификацији, тип један задовољава тек минимум законских одредаба где животиња има само основне услове. Тип два је врло сличан, а стока има само нешто више простора и додатне опреме. То је покренуло велике полемике у Немачкој, али закључак упућује на то да купци не могу да плате месо еколошки узгајане стоке.

Недостатак сточног фонда у свету, модерни трендови спречавања масовног уништавања животиња због исхране, као и тенденције да се смањи загађење довели су до тога да поједини научници увелико раде на пројекту лабораторијске производње меса.

Занимљиво је да се и у Србији на Институту "Биосенс" у Новом Саду радило на технологији за производњу култивисаног меса, а пројекте је финансирао амерички Институт добре хране.

Међутим, др Предраг Иконић, виши научни сарадник Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду, сматра да је свет, а нарочито Србија, још увек далеко од комерцијалне производње оваквог меса. Наши научници ће вероватно моћи да направе ћелију мишићног ткива, али, далеко је то од било какве комерцијализације и производње у смислу да ће такво месо заменити неки проценат класично добијеног меса.

- Истина је да смо близу одрживог максимума када је у питању класично сточарство, поготово када је реч о узгоју јунади и свиња. Нема довољно обрадивих површина, приноса, доста је проблема код узгоја животиња, а сточарство има и велики утицај на емисију гасова и ефекат стаклених башта. Ћелије мишићног ткива могу да се узгоје, али је питање колика ће бити цена једног таквог бургера када се сви трошкови узму у обзир. Реалније је да ће се у будућности, уместо меса из епрувете, све више користити протеини инсеката који су биолошки веома вредни, али се лакше и брже произведу - сматра он.

Тај производ не треба звати месом

Агроаналитичар Милан Простран каже да такав производ добијен лабораторијским путем не треба звати месом.

- Човек може свашта да поједе, на крају крајева, астронаути су добијали комплетно хранљиве оброке у две, три тубице. Међутим, ствари треба звати правим именом. Нисам за то да се такве врсте лабораторијски произведених производа, без живог, биолошког процеса, називају месом. То су све експерименти, али то неће моћи да храни човечанство. Ко зна колико ће разних експеримената бити ако се толико умножи свет и униште или смање природни ресурси, јер исхрана је, наравно, основни нагон човека - тврди он.

Безболно за животиње

Власти Сингапура одобриле су прошле године продају пилетине која настаје у лабораторији, а први пут ће се овакво месо продавати у облику грумена. Сваки грумен кошта 50 долара, а др Ивона Гађански из Института "Биосенс" Универзитета у Новом Саду је раније рекла да су финансије један од разлога зашто још увек ни у свету не може да се купи култивисано месо. Она је објаснила сам поступак настанка таквог меса.

- Биопсијом се од животиње узима узорак, што би за животињу требало да буде безболно. Такође, важна ставка је да животиња остаје жива. Узети узорак се у лабораторији ставља у хранљиву течност и умножавају се ћелије и, када их се добије довољно, стављају се у шприц и додају зачини, боја и слично - објаснила је др Гађански и додала да се производња ћелија врши у биореакторима и да је потребно око две недеље да се умножи довољно ћелија да би се могло произвести нешто попут млевеног меса - каже она.