Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

СРБИНУ У АМЕРИЦИ ЈЕДАН ПОЗИВ ПРОМЕНИО ЖИВОТ: Рођак му јавио да га тражи нека жена, а затим је уследио шок!

22.11.2023. 07:38
Пише:
Србија Данас/Телеграф
poziv
позив / Извор: Shutterstock

Одселио се из земље у младости, засновао породицу, има свој посао, све је било како треба

Отишао сам из домовине има већ 30 година, али никада нисам изгубио контакт са пријатељима и родбином па смо стално у комуникацији. Једног дана, рођак ми је јавио да је долазила нека жена код фамилије у родном месту на северу Србије, али искрено то ми није значило ништа, мислио сам да је неки посао у питању. Дао сам своју скајп адресу да се јави, али нисам ни слутио ко ће бити са друге стране, почиње причу човек (67) који дуги низ година живи у Америци.

ПРЕМИНУО СРПСКИ ВИТЕЗ И ХЕРОЈ СА КОШАРА: Борио се као ЛАВ против албанских терориста бранећи свету српску земљу!Bitka na KoÅ¡arama

ПРЕМИНУО СРПСКИ ВИТЕЗ И ХЕРОЈ СА КОШАРА: Борио се као ЛАВ против албанских терориста бранећи свету српску земљу!

БЕОГРАЂАНИ СПРЕМИТЕ КИШОБРАНЕ! Овог викенда јаче ЗАХЛАЂЕЊЕ и обилни ПЉУСКОВИ, а ево где можемо очекивати снегVremenska prognoza

БЕОГРАЂАНИ СПРЕМИТЕ КИШОБРАНЕ! Овог викенда јаче ЗАХЛАЂЕЊЕ и обилни ПЉУСКОВИ, а ево где можемо очекивати снег

"ПИТАЛА САМ ГА ДА ЛИ ЗНА ДА МИ ЈЕ УБИО СИНА..." Потресне речи мајке убијеног дечака у "Рибникару": Имам обичај да отворим клавир и замислим гаMajka ubijenog dečaka u Ribnikaru

"ПИТАЛА САМ ГА ДА ЛИ ЗНА ДА МИ ЈЕ УБИО СИНА..." Потресне речи мајке убијеног дечака у "Рибникару": Имам обичај да отворим клавир и замислим га

Шта се спрема, ни он сам слутио није, јер како каже, све је било мирно у његовом животу. Одселио се из земље у младости, засновао породицу, има свој посао, једном речју, све је било како треба. Један позив променио је све.

- У младости нисам ништа погрешио, барем сам ја тако мислио, све док ме није назвала особа која се представила као моја ћерка. Једног дана каже мени рођак да има нешто да ми исприча, јер је долазила нека млада жена у нашу породичну кућу и тражила мене. Тамо су јој рекли да не долазим тако често те је она поручила ако се можемо чути. Мислио сам да је неки посао у питању, па сам прешао преко тога, а онда ме је она после два месеца поново потражила и тада су и мене притисли да се јавим. У договорено време, рекао сам да ми се се јави на скајп, појашњава он и сећа се:

- Било је лето, обављао сам радове у радионици, понео сам лаптоп очекујући позив. Када је позвала, видео сам слику и име жене али нисам ништа ни осећао ни слутио. Рекох јој добар дан, тражили сте ме? Она каже, да, али не знам одакле да кренем. Међутим, пресекла је ту, каже - најбоље да не околишем, да ли сте се ви некада забављали с мојом мајком? - (изговорила је име мајке). Рекох, чекајте да размислим, причамо о нечему што је било пре 30 година. Кренемо да причамо даље, и ја се наравно сетим њене мајке. Када сам рекао, да, били смо у вези али смо се растали, она се после удала чуо сам. Она мени каже - мајка ми је у неком периоду живота признала за вас, и рекла да сте ви мој отац. Годинама сам се мучила с тим, па сам решила да вас потражим и да видим да ли је то тако. Збунио сам се и нисам знао ни шта да кажем нити шта да питам - прича наш саговорник са кнедлом у грлу, док говори о рођеној ћерки за коју није ни знао да постоји.

Како каже, сетио се да је у то време упознао девојку са којом је убрзо отпочео везу. Све је било идеално до момента када је она одлучила да са њим прекине сваки контакт и оде с другим момком. Каже, то га тада није повредило, јер је веза била необавезна а он је имао друге планове.

- Почела да плаче а ја сам био збуњен. Није да нисам помислио да ми неко нешто подмеће, али с друге стране, деловала је искрено. Рекла је да не тражи ништа осим да се упознамо и да олакша себи ту обавезу да се јави оцу. Нисам имао снаге да слушам даље, договорили смо се да се чујемо сутра поново у исто време да и ја средим мисли - наставља он.

Шок и преиспитивање

Како је ова информација дошла изненада, одлучио је да се добро присети свега и контактира још неке људе. Испричао је најпе супрузи, јер није желео да је лаже, требала му је помоћ. Шок и неверица. Најпре је покушао да се присети свих детаља, али све је деловало као кроз маглу.

- То су озбиљне ствари, нисам знао јел то тачно, друго, та девојка је мене оставила а и веза нам је, колико се сећам била необавезна. Удала се после, а шта је и како било нити сам се распитивао нити било шта. Нисам могао сам да се носим с тим, морао сам некога да укључим у све то. Рекао сам - не знам колико је све ово истина што сам данас чуо, али мораш да ми верујеш и мораш да знаш да нисам имао појма. Молим те да ми помогнеш - и тада сам кренуо редом како се дешавало. Наравно, била је збуњена, али и мало разочарана, јер није знала да ли сам је оставио и каква је позадина, али и да прво проверимо да није нека превара, додаје он.

Како је поделио све што се десило са супругом, замолио је да она буде присутна њиховом разговору како би му била подршка и помогла да кроз ово прођу исправно и трезвено.

- Одбила је. С једне стране болело ме је што повређујем своју породицу, а са друге имам тај терет који морам скинути с врата. Укључила се опет девојка у договорено време. Отворили смо тему, копали по прошлости и она је искрено рекла да не тражи ништа од мене, него да сазна ко сам, шта сам, како изгледам. Почео сам да је посматрам и не знам да ли је то била сугестија, али чинило ми се да сам препознао неке своје црте. Договорили смо се да се видимо када дођем у Србију, оставила ми је свој број, записао сам и после тога није више звала - прича на саговорник.

Објаснио је породици, у обзир је био и ДНК тест, како каже сви су некако били уз њега шта год било.

- Све је то велики стрес. Жена ме је после неког времена подржала, деца су већ своји људи и имају своје животе па су рекли да ја то решим сам и одлучим. Они су самостални, одрастали у неком другачијем свету од оног нашег, као да то није био њихов посао. Био сам изгубљен и осећао сам се чудно, као да сам изгубио радост живота - прича наш саговорник.

Након што је прошло осам месеци одлучио је да крене пут Србије и родног места.

Сусрет после 8 месеци

Када сам стигао позвао сам је на број који ми је дала, прво се изненадила када ме је чула, а после ми је тек рекла да је помислила да се нећу јавити. Договорили смо се да се видимо, дала ми је адресу и ја сам кренуо тамо. Био сам потпуно збуњен, шта да понесем, шта да купим, како да кренем?! То је ситуација у којој заиста не знате шта да радите - прича он, и наставља:

- Отворила је врата а тамо је била она, деца, муж. Гледао сам у њу, гледала је она у мене. Исте очи, иста уста, и иста осећања. Било ми је непријатно да грлим жену који видим први пут а њој је такође било неугодно па није знала шта с рукама па је рекла, изволите и показала да кренем десно низ ходник. Поздравио сам њеног мужа, а деца су стајала и гледала у мене, е тад сам се сломио. То ми је можда било најтеже, јер сам у тој деци препознао обрисе своје деце - присећа се наш саговорник најдирљивијег момента. Ручак, пријатан разговор, деца раздрагана, све је деловало као да су одувек били заједно. Ипак, дистанца је постојала између оца и ћерке, коју нису могли или нису желели да руше.

- Нисам имао дилему да је она моје дете. За ДНК је рекла да је непотребан да је њој све јасно, а ја сам се сложио. Разговарали смо о неким стварима о којима не бих да причам. Када сам кренуо схватио сам да се ми нисмо ни загрлили, али ни упознали, само једна празнина и туга - прича своју болну исповест.

С тугом у гласу и потпуно искрено каже да је којим случајем знао да има дете, не би је запоставио, а касно сазање само га сломило, па не зна ни сам шта да каже, јел то добро или није.

- Чујемо се с времена на време. Моја деца не посећују Србију, али су се видели путем интернета. Од кад знам за њих дарујем их поклонима за празнике и рођендане, увек сам ту за њих, али нисмо успели да развијемо дубљи однос. Унуци су ми дивни и поносан сам, а због ње и мене ми је туга и требало је да ми каже њена мајка, да зна. Али то је ваљда све судбина - каже човек који је после 30 година сазнао да има још једно дете.