Наоружани упали преко границе, уследио жесток обрачун: Ова сила страхује од новог фронта, помиње се тајни план моћне службе

Најновији инциденти забележени су у западним иранским покрајинама, где већ деценијама делују курдске организације које траже већа политичка права, аутономију или промену односа власти према курдској мањини.

Иранска револуционарна гарда саопштила је да су двојица њених припадника погинула у граду Павеху, у покрајини Керманшах, наводећи да је реч о „терористичком и кукавичком чину“. Организација за људска права Хенгав, са седиштем у Норвешкој, објавила је да је одговорност за напад преузела новоформирана курдска група Ксори Хива, односно „Сунце наде“.

Истог дана ИРГЦ је саопштио да је у покрајини Западни Азербејџан, која се граничи са ирачким Курдистаном, спроведена противтерористичка операција у којој је, према тврдњама Техерана, „у потпуности уништена шесточлана група“ која је илегално ушла на територију Ирана.

Побуњеничка организација Партија за слободан живот Курдистана, позната као ПЈАК, потврдила је да су у сукобима код Махабада погинула четворица њених бораца.

Техеран страхује од шире курдске побуне

Ови сукоби нису изолован случај. Према доступним информацијама, инциденти између иранских снага безбедности и курдских група учестали су последњих дана, што је поново покренуло питање да ли би курдски покрет могао да постане озбиљнији безбедносни проблем за власт у Техерану.

Иран има дугу историју сукоба са курдским побуњеничким организацијама, а напетости у западним деловима земље трају још од периода пре Исламске револуције. Ипак, најновији талас немира долази у посебно осетљивом тренутку, након претњи и спекулација да би курдски фактор могао да буде искоришћен у ширем притиску на Исламску Републику.

Ирански медији повезују последња дешавања са ранијим извештајима западних и израелских медија о наводном плану за покретање курдске офанзиве против Ирана. Према тим наводима, идеја је имала подршку делова израелског безбедносног апарата, али операција на крају није спроведена.

За сада нема независне потврде да САД или Израел директно стоје иза најновијих сукоба у иранском Курдистану, али Техеран све чешће указује на могућност спољног утицаја.

Ко су Курди у Ирану?

Курди су један од највећих народа на Блиском истоку без сопствене државе. У великом броју живе у Ирану, Ираку, Сирији и Турској, где су кроз историју водили и политичке и оружане борбе за већу аутономију, културна права или независност.

У Ирану Курди чине значајан део становништва, посебно у западним покрајинама Керманшах, Курдистан, Илам, Западни Азербејџан и Лорестан. Процене говоре да их има око 10 одсто у укупној популацији земље.

Током Иранско-ирачког рата, и Техеран и Багдад користили су курдске побуњеничке групе преко границе како би дестабилизовали противника. Због тога је курдско питање деценијама остало један од најосетљивијих безбедносних проблема у региону.

Курдски покрет све јачи због младих бораца

Иранске курдске организације почетком године су, услед протеста и појачаног притиска безбедносних снага, формирале Коалицију политичких снага иранског Курдистана. Тај потез представљен је као покушај обједињавања различитих курдских политичких и војних група.

Представници курдских организација тврде да је њихов покрет ојачан приливом младих људи, укључујући и борце познате као пешмерге. Међутим, курдски лидери истовремено покушавају да се дистанцирају од тврдњи да се у потпуности ослањају на стране силе.

Представник Демократске партије Иранског Курдистана Хејар Берењи изјавио је да се циљеви иранских Курда разликују од циљева спољашњих актера.

Уз пуно поштовање према америчким циљевима, наши циљеви и борба за промену темеља власти у Ирану разликују се од циљева спољашњих актера. Због тога се у нашој борби никада нисмо у великој мери ослањали на стране силе, јер се односи међу државама у међународној политици могу променити - рекао је Берењи.

Могу ли Курди да сруше власт у Ирану?

Аналитичари оцењују да су курдске снаге међу најбоље организованим побуњеничким покретима који делују против иранске власти, али да тренутно немају капацитет да самостално угрозе опстанак Исламске Републике.

Анри Барки, бивши званичник америчког Стејт департмента и виши сарадник Савета за спољне односе, сматра да Курди сада не представљају непосредну стратешку претњу за Техеран. Ипак, упозорава да би се ситуација могла променити уколико би се немири проширили на више делова земље, приморавајући власти да развуку безбедносне снаге на неколико фронтова.

Према његовој оцени, тек у таквом сценарију Курди би могли да преузму контролу над појединим областима и додатно подстакну ширу побуну.

Барки сматра да нова велика заједничка акција САД и Израела против иранског режима уз ослањање на Курде тренутно није реална, јер би за тако нешто били потребни огромни ресурси, детаљно планирање и дугорочна стратегија.

Израелци сами то не могу да изведу, иако се може очекивати да спроводе активности усмерене на слабљење иранског режима - оценио је он.

Иран појачава притисак на курдске групе

Без обзира на то да ли заиста постоји координисан страни план или не, Техеран ће, према проценама стручњака, вероватно додатно пооштрити однос према курдским групама.

Иранске власти већ врше притисак на Ирак и курдску регионалну владу на северу те земље да ограниче или распусте базе иранских курдских организација које делују са ирачке територије.

Додатну опасност представља и могућност да се етничке тензије претворе у шири верски сукоб, с обзиром на то да су већина Иранаца шиити, док су многи Курди сунити. Аналитичари упозоравају да би такав сценарио могао додатно да дестабилизује земљу и регион, по узору на раније сукобе у Ираку и Авганистану.

За сада, курдски покрет не може сам да сруши власт у Техерану, али његово јачање представља озбиљан сигнал да Исламска Република, поред спољног притиска САД и Израела, све више мора да рачуна и на унутрашње безбедносне изазове.