Шта би се догодило када би избио нуклеарни рат? Ево шта би било са Србијом, а ове земље су најбезбедније (ВИДЕО)
Нуклеарни рат представља најмрачнију могућност људског сукоба - сценарио чији би ефекти били тренутни, али и дугорочни, погодивши људе, екосистеме и планету у целини. Иако се тешко прецизно предвидети, научне симулације и студије омогућавају нам да сагледамо потенцијални ланац догађаја и последица.
Први удари и циљеви
У случају избијања нуклеарног рата, прве мете биле би велике урбане средине, економски центри и војни објекти. Градови попут Њујорка, Москве, Пекинга, Лондона и Токија били би примарне мете због концентрације становништва и стратешке инфраструктуре. Експлозије би изазвале таласе топлотног зрачења, ударне таласе и тренутну смрт милиона људи. Војне базе, нуклеарне електране и комуникациони центри били би секундарни, али такође кључни циљеви.
Најбезбедније зоне и склоништа
Најбезбедније зоне током нуклеарног сукоба биле би удаљене руралне и планинске области, далеко од стратешких мета. Подземни бункери и специјално ојачана склоништа могли би значајно повећати шансе за преживљавање. Земље на јужној хемисфери, које нису директно укључене у сукоб, имале би релативно мању изложеност радиоактивном загађењу, али би глобални ефекти попут "нуклеарне зиме" и даље отежали живот.
Регионалне последице по свет
- Северна Америка: Сједињене Америчке Државе и Канада претрпели би масовна разарања у урбаним центрима, као и дугорочно радиоактивно загађење. Пољопривреда би била тешко погођена, а преживели би се суочили с несташицама хране и медицинске помоћи.
- Европа: Велики градови, индустријски центри и политичка седишта, попут Лондона, Париза, Берлина и Москве, били би примарне мете. Радиоактивни облаци могли би брзо прећи границе, узрокујући масовна загађења, пад животног стандарда и поремећаје у транспорту и снабдевању.
- Азија: Пекингу, Токију, Сеулу и Њу Делхију претили би директни удари, док би секундарни ефекти укључивали контаминацију воде и земљишта, као и драматичне климатске промене које би погодиле милијарде људи.
- Африка: Иако вероватно не би била примарна мета, Африку би погодила "нуклеарна зима" и глобална несташица хране, јер су многе афричке економије зависне од увоза. Повећала би се глад, сиромаштво и миграције.
- Јужна Америка и Аустралија: Релативно удаљене од примарних мете, ове регије имале би мањи директни удар, али би последице климатских промена, смањења сунчеве светлости и поремећаја глобалног снабдевања храном и даље биле озбиљне.
- Арктик и Антарктик: Ледени покривачи доживели би делимично топљење услед глобалних климатских поремећаја, али директна људска штета била би минимална.
Ко је најбезбеднији?
Радиоактивни облаци теже би прешли са атмосфере на атмосферу. Са обзиром на мању стратешку релевантност војних циљева Јужне хемисфере, са изузетком Аустралије, све земље ове регије биле би у знатно бољем положају.
Уколико Бразил и Јужноафричка република, који се генерално не сматрају битнијим војним циљевима, не буду погођене - штета од радијације би била минимална.
Земље попут Чилеа, Аргентине, Уругваја, као и југ Боливије и Бразила у Јужној Америци, и Јужноафричке републике, Лесота, Боцване и Мадагаскара у Африци победници су у трци за "најбезбедније" у случају нуклеарног сукоба.
Ово никако не значи да би били "безбедни". Помрачење Сунца услед нуклеарне зиме уништило би већину узгоја хране, а распад светске трговине осакатио би услове за живот популација ових држава. Милиони избеглица сјурили би се на њихове границе и увели их у још већу логистичку кризу. Главна препрека за преживљавање тада није радијација нити неки "мутанти" из филмова - већ глад.
Шта би се десило Србији?
Србија, смештена у региону који би можда избегао директне ударе, и даље би била погођена секундарним ефектима. Иако није чланица НАТО пакта и тиме је под доста мањим ризиком, радијација путује великом брзином. Најбољи подсетник је несрећа у Чернобиљу.
Радиоактивни облаци и глобална "нуклеарна зима" утицали би на пољопривреду и животну средину, док би несташице хране и енергената дестабилизовале друштво. Велики градови попут Београда, Новог Сада и Ниша били би релативно сигурни од директних удара, али економске и здравствене последице биле би тешке. Становништво би се суочило са дуготрајном кризом, док би природни ресурси и инфраструктура били озбиљно оштећени. Радиоактивне супстанце у ваздуху довеле би до великог броја здравтсвених компликација, и скоро сви би доживели бар неку последицу њиховог штетног утицаја.
Нуклеарни рат није само оружани сукоб, већ крај света каквог познајемо. Од тренутне смрти милиона људи до вишедеценијског уништења екосистема, последице би биле глобалне и свеобухватне. Без обзира на географски положај, ниједна држава не би била потпуно сигурна, а човечанство би се суочило са изазовом опстанка какав никада раније није искусило. Одговорно коришћење нуклеарне енргије и дипломатија данас су једини начин да се овакав сценарио избегне.
Аутор: Огњен Петровић/Србија Данас