Šta bi se dogodilo kada bi izbio nuklearni rat? Evo šta bi bilo sa Srbijom, a ove zemlje su najbezbednije (VIDEO)

Prvi udari i ciljevi

U slučaju izbijanja nuklearnog rata, prve mete bile bi velike urbane sredine, ekonomski centri i vojni objekti. Gradovi poput Njujorka, Moskve, Pekinga, Londona i Tokija bili bi primarne mete zbog koncentracije stanovništva i strateške infrastrukture. Eksplozije bi izazvale talase toplotnog zračenja, udarne talase i trenutnu smrt miliona ljudi. Vojne baze, nuklearne elektrane i komunikacioni centri bili bi sekundarni, ali takođe ključni ciljevi.

Najbezbednije zone i skloništa

Najbezbednije zone tokom nuklearnog sukoba bile bi udaljene ruralne i planinske oblasti, daleko od strateških meta. Podzemni bunkeri i specijalno ojačana skloništa mogli bi značajno povećati šanse za preživljavanje. Zemlje na južnoj hemisferi, koje nisu direktno uključene u sukob, imale bi relativno manju izloženost radioaktivnom zagađenju, ali bi globalni efekti poput "nuklearne zime" i dalje otežali život.

Regionalne posledice po svet

• Severna Amerika: Sjedinjene Američke Države i Kanada pretrpeli bi masovna razaranja u urbanim centrima, kao i dugoročno radioaktivno zagađenje. Poljoprivreda bi bila teško pogođena, a preživeli bi se suočili s nestašicama hrane i medicinske pomoći.
• Evropa: Veliki gradovi, industrijski centri i politička sedišta, poput Londona, Pariza, Berlina i Moskve, bili bi primarne mete. Radioaktivni oblaci mogli bi brzo preći granice, uzrokujući masovna zagađenja, pad životnog standarda i poremećaje u transportu i snabdevanju.
• Azija: Pekingu, Tokiju, Seulu i Nju Delhiju pretili bi direktni udari, dok bi sekundarni efekti uključivali kontaminaciju vode i zemljišta, kao i dramatične klimatske promene koje bi pogodile milijarde ljudi.
• Afrika: Iako verovatno ne bi bila primarna meta, Afriku bi pogodila "nuklearna zima" i globalna nestašica hrane, jer su mnoge afričke ekonomije zavisne od uvoza. Povećala bi se glad, siromaštvo i migracije.
• Južna Amerika i Australija: Relativno udaljene od primarnih mete, ove regije imale bi manji direktni udar, ali bi posledice klimatskih promena, smanjenja sunčeve svetlosti i poremećaja globalnog snabdevanja hranom i dalje bile ozbiljne.
• Arktik i Antarktik: Ledeni pokrivači doživeli bi delimično topljenje usled globalnih klimatskih poremećaja, ali direktna ljudska šteta bila bi minimalna.

Ko je najbezbedniji?

Radioaktivni oblaci teže bi prešli sa atmosfere na atmosferu. Sa obzirom na manju stratešku relevantnost vojnih ciljeva Južne hemisfere, sa izuzetkom Australije, sve zemlje ove regije bile bi u znatno boljem položaju. 

Ukoliko Brazil i Južnoafrička republika, koji se generalno ne smatraju bitnijim vojnim ciljevima, ne budu pogođene - šteta od radijacije bi bila minimalna. 

Zemlje poput Čilea, Argentine, Urugvaja, kao i jug Bolivije i Brazila u Južnoj Americi, i Južnoafričke republike, Lesota, Bocvane i Madagaskara u Africi pobednici su u trci za "najbezbednije" u slučaju nuklearnog sukoba.

Ovo nikako ne znači da bi bili "bezbedni". Pomračenje Sunca usled nuklearne zime uništilo bi većinu uzgoja hrane, a raspad svetske trgovine osakatio bi uslove za život populacija ovih država. Milioni izbeglica sjurili bi se na njihove granice i uveli ih u još veću logističku krizu. Glavna prepreka za preživljavanje tada nije radijacija niti neki "mutanti" iz filmova - već glad.

Šta bi se desilo Srbiji?

Srbija, smeštena u regionu koji bi možda izbegao direktne udare, i dalje bi bila pogođena sekundarnim efektima. Iako nije članica NATO pakta i time je pod dosta manjim rizikom, radijacija putuje velikom brzinom. Najbolji podsetnik je nesreća u Černobilju.

Radioaktivni oblaci i globalna "nuklearna zima" uticali bi na poljoprivredu i životnu sredinu, dok bi nestašice hrane i energenata destabilizovale društvo. Veliki gradovi poput Beograda, Novog Sada i Niša bili bi relativno sigurni od direktnih udara, ali ekonomske i zdravstvene posledice bile bi teške. Stanovništvo bi se suočilo sa dugotrajnom krizom, dok bi prirodni resursi i infrastruktura bili ozbiljno oštećeni. Radioaktivne supstance u vazduhu dovele bi do velikog broja zdravtsvenih komplikacija, i skoro svi bi doživeli bar neku posledicu njihovog štetnog uticaja.

Nuklearni rat nije samo oružani sukob, već kraj sveta kakvog poznajemo. Od trenutne smrti miliona ljudi do višedecenijskog uništenja ekosistema, posledice bi bile globalne i sveobuhvatne. Bez obzira na geografski položaj, nijedna država ne bi bila potpuno sigurna, a čovečanstvo bi se suočilo sa izazovom opstanka kakav nikada ranije nije iskusilo. Odgovorno korišćenje nuklearne enrgije i diplomatija danas su jedini način da se ovakav scenario izbegne.

Autor: Ognjen Petrović/Srbija Danas