"Шта је човек ако изгуби своју отаџбину?" Ово су хероји који су отишли у сигурну смрт: Иако су знали да немају шансе, нико није рекао "нећу"

Авијацији НАТО, која је из ваздуха кренула да сеје смрт по СРЈ, на мегдан су храбро излазили пилоти Војске Југославије иако су знали да је и Давид с Голијатом имао веће шансе него они са 14 полуисправних „мигова“ против 600 најмодернијих непријатељских ловаца и бомбардера.

Када су из базе у Авијану у Италији 24. марта 1999. полетели први авиони НАТО да истресу бомбе са осиромашеним уранијумом на мостове, школе, болнице, вртиће, трафостанице, радио и ТВ репетиторе, топлане, рафинерије и фабрике у Србији и Црној Гори, први који су изашли на црту далеко надмоћнијем непријатељу били су храбри пилоти и припадници Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Југославије.

Иако су знали да је и Давид са Голијатом имао веће шансе него они са 14 полуисправних "мигова 29" против 600 најсавременијих ловачких авиона и бомбардера које је НАТО ангажовао у операцији "Милосрдни анђео", нико од пилота није рекао "нећу" и храбро су јуришали у облаке да заштите небо над својом домовином не размишљајући да ли ће се са тог задатка вратити живи.

Храбри пилоти нису жалили своје животе да би заштитили своју земљу и народ, па су без оклевања дизали своје авионе иако је домет њихових радара био дупло мањи од радара НАТО авиона, чији је домет био 120 км. На већим висинама Ф15 погађа циљ и на раздаљини од 120 км, а пилот „мига“, да би означио мету, морао је да приђе непријатељском авиону на 40 км, што најбоље говори о томе у коликој су предности били НАТО пилоти у односу на пилоте Војске Југославије. Агресори су могли да лансирају ракету пре него што наш пилот на свом радару примети непријатељски авион. Са дометом својих ракета, али и помоћу „авакса“ (шпијунских авиона), НАТО авиони су наше авионе могли да обарају и из околних земаља. А два велика „авакса“ који су кружили над Мађарском и Босном у сваком тренутку су као на длану имали прегледну слику неба над целом Југославијом.

ОВО СУ НАШИ ПИЛОТИ ХЕРОЈИ

Живота Ђурић

ОБРУШИО СЕ НА НЕПРИЈАТЕЉА

Потпуковник Живота Ђурић, пилот и командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле РВ ВЈ, српски је јунак који се уписао у вечност својом херојском погибијом у борби против терориста ОВК на Косову и Метохији у марту 1999. године.
Пошто прве ноћи НАТО бомбардери нису успели да погоде писту аеродрома „Лађевци“ код Краљева, у рану зору 25. марта припадници 98. ловачко-борбеног авијацијског пука полетели су у акцију бомбардовања команди, кампова за обуку и складишта ОВК на КиМ. Међу пилотима је био и потпуковник Живота Ђурић. Док је прелетао Глоговац, открио је базу ОВК, командно место и складиште муниције и уништио га са две бомбе. После извршеног задатка, Ђурићев авион је у маневру подизања погођен са земље. Пошто није желео да падне жив албанским терористима у руке, командант Ђурић се заједно са авионом обрушио на непријатеља. Иза себе је оставио супругу, сина и ћерку.

Зоран Радосављевић и Слободан Перић

МОРАМО ПРЕУЗЕТИ ПРВИ УДАР

Шта је човек ако изгуби своју отаџбину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи“, рекао је пилот ВЈ мајор Зоран Радосављевић дан пре погибије својој мајци која га је молила да не лети. Погинуо је 26. марта 1999. године, трећег дана бомбардовања СРЈ.
Кобног дана с батајничког аеродрома полетела су два „мига 29“ у чијим кокпитима су били Радосављевић и његов колега пуковник Слободан Буца Перић. Прва одредница био им је Бечеј, а затим су преусмерени у правцу Ваљева, где су почели прогон непријатељских НАТО авиона. У тој акцији њихови авиони су се нашли на удару непријатељских пројектила. Оба авиона су погођена и срушена у ширем рејону Бијељине у РС.

Мајор Радосављевић, који је био најмлађи пилот на „миг 29“ и сматран за једног од најперспективнијих официра ВЈ, погинуо је, а његово тело и олупина авиона пронађени су у шуми у селу Доња Трнова у општини Угљевик. Постхумно му је додељена Медаља за храброст.
Пуковник Слободан Перић се катапултирао и уз помоћ Срба мештана безбедно стигао преко Дрине у Србију. Пензионисан је 2005. године. Погинуо је у саобраћајној несрећи 29. маја 2010. године код Ваљева.

Иљо Аризанов

ПРОБОЈ

Пилот "мига 29" потпуковник Иљо Аризанов 24. марта 1999. у 20 сати први је полетео у сусрет НАТО авионима са војног аеродрома у Нишу. Оборен је у рејону Дренице на Косову, а никад није утврђено да ли је погођен ракетом са земље или из ваздуха. Успео је да се катапултира и падне у виноград у близини хангара који су чували Албанци. Без воде и хране, мокар, промрзао и исцрпљен, два дана и две ноћи пробијао се поред пунктова ОВК према војном аеродрому у Приштини. Провлачећи се кроз албанска села, налетео је у једном тренутку и на наоружаног припадника ОВК, али је успео да побегне. Једући снег уместо воде, 26. марта, када су га у команди већ сви били отписали, успео је да се домогне приштинског аеродрома. За два дана изгубио је седам килограма и после двонедељног опоравка због високе температуре и исцрпљености, на контроли на ВМА откривен му је проблем на срцу јер је, као последица претрпљеног стреса, дошло је до скупљања крвних судова. Оперисан је, уграђена су му два бајпаса, после чега је пензионисан као ратни војни инвалид.
Преминуо је од последица срчаног удара 3. септембра 2011.

Небојша Николић

ВАТРЕНА БУКТИЊА

Потпуковник Небојша Кеша Николић полетео је првог дана бомбардовања у 20.37 са аеродрома у Батајници у пресретање групе НАТО авиона изнад Бечеја. По полетању открива да је на „мигу 29“ неисправна навигација. Иако је на путу ка Бечеју успео да избегне велики број непријатељских ракета, једна је погодила његов авион када је био изнад Титела и авион је захватио пламен. Пошто се катапултирао, Николићев авион је погодила још једна ракета и претворила га у буктињу. Николић је пао на подручју села Книћанин, где су га нашле колеге. Одмах после рата завршио је Генералштабну школу и постављен за заменика директора ремонтног завода „Мома Станојловић“, а 2005. је пензионисан.

Предраг Гроф Милутиновић

НИЈЕ МОГАО ДА ЛАНСИРА РАКЕТУ

Тог 24. марта 1999. са аеродрома на Пониквама на „имгу 29“ полетео је мајор Предраг Милутиновић и кренуо у зону Сјенице. Отказао му је радар, па није имао могућност да открије циљ, нити да лансира ракете. Два пута су лансирали ракете на њега, али је успео да их избегне. Најтеже му је било што није имао могућност да узврати. Авион му је погођен на 600 метара надморске висине изнад Јастрепца, при слетању у Ниш. Катапултирао се и зауставио у крошњи дрвета у селу Мала Река. У пензији је.

Драган Миленковић

ХТЕО ДА ЈУРИША НА У2

Капетан прве класе Драган Миленковић, који је био стациониран на аеродрому "Поникве", био је спреман да на „мигу 29“ самостално крене у „немогућу мисију“ обарања НАТО шпијунског авиона У2, који су само Руси успели да оборе. Иако су му све колеге говориле да нема никакве шансе јер У2 лети у пратњи најмање две формације ловаца, Миленковић је ишчекивао наређење за акцију. Када се од те сулуде идеје одустало, Миленковић 8. априла добија нови задатак да иде на КиМ у слободан лов на формацију НАТО ловаца и бомбардера. Није успео да дејствује по непријатељу, али је успео да избегне непријатељске ракете и са минималном количином горива слети у Краљево. По изласку из авиона од адреналинског шока тресле су му се ноге.

- Нисмо се плашили смрти. Нисмо ни размишљали о смрти. Важно је било испунити свој задатак - изјавио је Миленковић.

Боро Зораја

ИЗВЕО НАЈДУЖИ ЛЕТ

Са аеродрома „Поникве“ 7. априла 1999. на „мигу 29“ узлетео је пуковник Боро Зораја и кренуо у пресретање три непријатељска авиона у зони Крушевца, са слетањем у Ниш. Иако је био у захвату непријатељских ракета, брзим маневром успео је да их избегне. Иако је у једном тренутку на радару имао три циља и нанишанио у најближи, није успео да га гађа јер се опет нашао на мети непријатељских ловаца. Успео је да их избегне и своје мете јурио према граници Македоније и Бугарске.

Пошто су се циљеви разлетели на три стране, Зораја је одустао од даље потере и слетео на аеродром „Лађевци“, јер писта у Нишу није била осветљена. Лет му је трајао 40 минута и то је најдужи лет југословенских авиона током НАТО агресије. Боро Зораја је данас у пензији.

Чињенице

Укупно 31 лет у трајању од 18,25 часова имале су снаге југословенске Ловачко-бомбардерске авијације током НАТО бомбардовања

Ударну снагу чинили су авиони Ј-22 и Њ-22 „орао“ из састава тадашњег 98. ловачко-бомбардерског авијацијског пука базирани на аеродромима "Лађевци2 и "Поникве".

Шест борбених летова са четири ватрена дејства извели су и авиони „Г-4 супергалеб“ из састава 229. ловачко-бомбардерске ескадриле Мачеви 172. авијацијске бригаде, који су полетали из Ниша

Марка

У ЧАСТ ЈУНАКА

Поводом 20-годишњице од херојске погибије пуковника Миленка Павловића, команданта 204. ловачког авијацијског пука, Пошта Србије је 15. марта ове године пустила у оптицај марку с ликом овог српског пилота хероја.

Извор: Курир