Шта повезује Рибникар, Младеновац, Грац и Нови Београд? Ефекат прокључалог лонца и шта нам показује образац ескалације

 На исти дан трагедије у Грацу, у Основној школи "Јован Стерија Поповић" на Новом Београду седмак је у школу унео нож и наводни "списак за одстрел". Инцидент није имао трагичне последице, али јесте упозорио на постојање образаца који превазилазе појединачне случајеве.

Оваква секвенца догађаја не мора нужно значити да је један изазвао други. Међутим, уз пажљиву анализу, уочава се оно што психолози називају ефектом прокључалог лонца – метафором за друштвени механизам у којем се напетост, траума и непроцесуирани садржаји акумулирају док не дође до изливања кроз екстремне облике понашања.

Шта је ефекат прокључалог лонца?

Ефекат прокључалог лонца означава ситуацију у којој се незадовољство, потиснути страхови, агресија или бол гомилају унутар заједнице или појединца, без адекватног "вентила". Када механизми превенције закажу – било кроз систем образовања, менталног здравља, породичну динамику или институционалну реакцију – долази до изненадних и бурних испада, попут насиља, масакра или претњи.

У том смислу, ефекат није директно узрочно-последичан, већ функционише кроз психолошку и друштвену атмосферу која постаје плодно тло за имитацију, радикализацију и губитак контроле код појединаца који су већ рањиви.

Рибникар и Младеновац – траума која се није интегрисала

Трагедија у београдској основној школи „Владислав Рибникар“ 3. маја 2023. године, када је ученик седмог разреда убио деветоро ученика и чувара, оставила је дубоке последице на целу Србију. Само дан касније, у Младеновцу је уследио други масакр, са осам мртвих и више рањених.

Ова два догађаја нису била директно повезана, али су показала сличан образац: експлозију насиља код младих особа у врло кратком временском размаку. 

Знак да лонац поново "шушти"?

Инцидент од 10. јуна 2025. у београдској школи, када је дете дошло у школу са ножем и списком имена, одиграва се готово исти дан недуго након пуцњаве у Грацу. Ово је индикатор да друштвени систем још увек не успева да одговори на сигнализирану кризу.

Ово није нова појава – слични обрасци бележе се и у другим земљама: у САД, на пример, након масовних пуцњава често долази до "таласа претњи" које се јављају у другим школама у року од 48 до 72 сата.

Како реаговати – институционално, а не импулсивно

У оваквом контексту, није довољно пооштравати казнену политику нити повећавати број школских чувара. Потребно је:

Системски приступ менталном здрављу ученика – укључујући школску психолошку службу која је компетентна и присутна, не само формално.

Рани систем за препознавање ризика – кроз едукацију наставника и родитеља о индикаторима угроженог менталног здравља.

Криза-протоколи у школама – који укључују емоционалну подршку, симулације безбедносних сценарија и отворене форуме за разговор.

Међусекторска сарадња – између образовања, здравства, МУП-а и центара за социјални рад, уместо пребацивања одговорности.

Одговор мора бити свеобухватан

Ефекат прокључалог лонца не значи да су трагедије попут оне у Грацу изазване догађајима у Србији, нити обрнуто. Међутим, сви ови случајеви откривају недовољно обрађену трауму, структуралне слабости и кумулацију напетости у системима образовања и заштите деце.

Ако се узроци насиља посматрају изоловано, уместо у контексту друштвене акумулације стреса, ризик од нових "преливања" остаје реалан. Одговор мора бити темељан, свеобухватан и пре свега – дугорочан.