ШТА СЕ ДЕШАВА СА ЋЕЛИЈАМА У ОРГАНИЗМУ КАДА ИМАТЕ КОРОНУ? Све чињенице о вирусу које нисте знали
У Републици Србији први случај пацијента зараженог коронаввирусом је регистрован у марту и епидемија је још у току. Тренутно се налазимо у трећем таласу епидемије коронавируса, а ово је 12 чињеница које можда нисте знали о ковиду 19.
Трећи талас коронавируса у Србији по мишљењу стручњака, биће најдужи од свих досадашњих, донео је највећи број заражених до сада, рекордан број преминулих, а према последњим прогнозама могао би да потраје до средине марта.
Волонтери у доба короне - ко су људи који су без страха стали уз државу и народ
"СТРАХ ЈЕ НЕОПРАВДАН"! Која је разлика између вакцина против короне? Српска докторка објашњава све о имунизацији
ХОЋЕ ЛИ БИТИ НОВОГОДИШЊЕГ ДОЧЕКА? Клубови и сплавови увелико позивају на Нову годину упркос јеку епидемије!
Чињенице о корона вирусу које можда нисте знали:
1. Ковид 19 и САРС-КоВ-2 нису иста ствар. Ковид-19 је болест ("д" означава "болест") узрокована новим коронавирусом. САРС-КоВ-2 је назив самог вируса. ЦоВ је скраћеница за коронавирус. То је назив породице вируса (укупно их је око 40), који подсећају на круну због шиљастих наставака. Корона вируси су уљези биологије. Врх сваког шиљка "опонаша" молекул корисне супстанце, тако да га ћелијски рецептори радо увлаче у себе. Заједно са шиљком, у ћелију улази вирус. Тако долази до инфекције.
2. Када једном уђе у ћелију, вирус "преузима" контролу над њом и тера је да уместо уобичајених протеина бесконачно производи сопствене копије. Тако почиње ланчана реакција. На крају ћелија умире, а носилац инфекције постаје заразан.
3. У почетној фази инфекције нови се корона вирус се активно размножава у грлу и горњим дисајним путевима. Инфекција се потом спушта и може доћи до плућа и изазвати упалу. Управо зато је кашаљ први симптом инфекције. Температура почиње да расте тек касније. Или не почиње да расте - код 30 одсто пацијената у Вухану у тренутку доласка у болницу температура није била повишена. Многи људи који се заразе (18 одсто, тј. скоро сваки пети) немају чак ни кашаљ. Болест пролази без икаквих симптома - човек може да ни не посумња да је болестан. Симптоми блажег облика Ковид-19 су врло слични обичном сезонском грипу: сув кашаљ, грозница, општа слабост, понекад болови у мишићима или главобоља.
4. Асимптоматски пацијенти су активни носиоци инфекције и могу да заразе друге.
5. Носилац коронавируса постаје опасан по друге одмах након инфекције - много пре него што се болест развије и пре него што се појаве први симптоми.
6. За 10 дана, број заражених у Јужној Кореји порастао је са 30 на 5.000. заражених коронавирусом.
7. Сваког дана, број заражених повећава за око трећину.
8. Кашљање инфицираног пацијента разбацује врло ситне капљице пљувачке, од којих свака може садржати милијарде вирусних честица.
9. Кућни љубимци не могу да шире коронавирус. Још нису забележени случајеви инфицирања човека од пса или мачке.
10. У ваздуху корона вирус преживљава (тј. може заразити здраве људе) три сата. На пластичним и челичним површинама САРС-КоВ-2 остаје опасан до три дана, на папиру и картону - до једног дана, на бакру - до четири сата. Вирус се може покупити у потпуно празној просторији, где је претходно боравио заражени.
11. Хоспитализација је потребна за отприлике једну од пет или шест особа које се разболе. У тешким случајевима (око 4 одсто) пацијент мора бити прикључен на респиратор. Њих можда неће бити довољно ако се превише људи разболи. Неки произвођачи аутомобила прешли су на производњу респиратора.
12. Објављена мала студија у "Часопису за медицину Нове Енглеске", документује неуролошке симптоме код пацијената са ковидом 19. Ти симптоми су варирали од когнитивних проблема до конфузије. Знаке оштећења мозга су истраживачи у кинеском граду Вухану још у фебруару 2020. приметили код пацијената са коронавирусом. То подразумева благе симптоме као што су главобоља, губитак чула мириса (анозмија) и утрнуће коже (аркопарастезија), али и озбиљније последице као што су афазија (губитак способности говора), мождани удари и епилептични напади. Уз најновије налазе, вирус који се превасходно сматра респираторном болешћу, може да нанесе велика оштећења на бубрезима, јетри, срцу и скоро сваком другом систему органа у телу.