ŠTA SE DEŠAVA SA ĆELIJAMA U ORGANIZMU KADA IMATE KORONU? Sve činjenice o virusu koje niste znali
U Republici Srbiji prvi slučaj pacijenta zaraženog koronavvirusom je registrovan u martu i epidemija je još u toku. Trenutno se nalazimo u trećem talasu epidemije koronavirusa, a ovo je 12 činjenica koje možda niste znali o kovidu 19.
Treći talas koronavirusa u Srbiji po mišljenju stručnjaka, biće najduži od svih dosadašnjih, doneo je najveći broj zaraženih do sada, rekordan broj preminulih, a prema poslednjim prognozama mogao bi da potraje do sredine marta.
Volonteri u doba korone - ko su ljudi koji su bez straha stali uz državu i narod
"STRAH JE NEOPRAVDAN"! Koja je razlika između vakcina protiv korone? Srpska doktorka objašnjava sve o imunizaciji
HOĆE LI BITI NOVOGODIŠNJEG DOČEKA? Klubovi i splavovi uveliko pozivaju na Novu godinu uprkos jeku epidemije!
Činjenice o korona virusu koje možda niste znali:
1. Kovid 19 i SARS-KoV-2 nisu ista stvar. Kovid-19 je bolest ("d" označava "bolest") uzrokovana novim koronavirusom. SARS-KoV-2 je naziv samog virusa. CoV je skraćenica za koronavirus. To je naziv porodice virusa (ukupno ih je oko 40), koji podsećaju na krunu zbog šiljastih nastavaka. Korona virusi su uljezi biologije. Vrh svakog šiljka "oponaša" molekul korisne supstance, tako da ga ćelijski receptori rado uvlače u sebe. Zajedno sa šiljkom, u ćeliju ulazi virus. Tako dolazi do infekcije.
2. Kada jednom uđe u ćeliju, virus "preuzima" kontrolu nad njom i tera je da umesto uobičajenih proteina beskonačno proizvodi sopstvene kopije. Tako počinje lančana reakcija. Na kraju ćelija umire, a nosilac infekcije postaje zarazan.
3. U početnoj fazi infekcije novi se korona virus se aktivno razmnožava u grlu i gornjim disajnim putevima. Infekcija se potom spušta i može doći do pluća i izazvati upalu. Upravo zato je kašalj prvi simptom infekcije. Temperatura počinje da raste tek kasnije. Ili ne počinje da raste - kod 30 odsto pacijenata u Vuhanu u trenutku dolaska u bolnicu temperatura nije bila povišena. Mnogi ljudi koji se zaraze (18 odsto, tj. skoro svaki peti) nemaju čak ni kašalj. Bolest prolazi bez ikakvih simptoma - čovek može da ni ne posumnja da je bolestan. Simptomi blažeg oblika Kovid-19 su vrlo slični običnom sezonskom gripu: suv kašalj, groznica, opšta slabost, ponekad bolovi u mišićima ili glavobolja.
4. Asimptomatski pacijenti su aktivni nosioci infekcije i mogu da zaraze druge.
5. Nosilac koronavirusa postaje opasan po druge odmah nakon infekcije - mnogo pre nego što se bolest razvije i pre nego što se pojave prvi simptomi.
6. Za 10 dana, broj zaraženih u Južnoj Koreji porastao je sa 30 na 5.000. zaraženih koronavirusom.
7. Svakog dana, broj zaraženih povećava za oko trećinu.
8. Kašljanje inficiranog pacijenta razbacuje vrlo sitne kapljice pljuvačke, od kojih svaka može sadržati milijarde virusnih čestica.
9. Kućni ljubimci ne mogu da šire koronavirus. Još nisu zabeleženi slučajevi inficiranja čoveka od psa ili mačke.
10. U vazduhu korona virus preživljava (tj. može zaraziti zdrave ljude) tri sata. Na plastičnim i čeličnim površinama SARS-KoV-2 ostaje opasan do tri dana, na papiru i kartonu - do jednog dana, na bakru - do četiri sata. Virus se može pokupiti u potpuno praznoj prostoriji, gde je prethodno boravio zaraženi.
11. Hospitalizacija je potrebna za otprilike jednu od pet ili šest osoba koje se razbole. U teškim slučajevima (oko 4 odsto) pacijent mora biti priključen na respirator. Njih možda neće biti dovoljno ako se previše ljudi razboli. Neki proizvođači automobila prešli su na proizvodnju respiratora.
12. Objavljena mala studija u "Časopisu za medicinu Nove Engleske", dokumentuje neurološke simptome kod pacijenata sa kovidom 19. Ti simptomi su varirali od kognitivnih problema do konfuzije. Znake oštećenja mozga su istraživači u kineskom gradu Vuhanu još u februaru 2020. primetili kod pacijenata sa koronavirusom. To podrazumeva blage simptome kao što su glavobolja, gubitak čula mirisa (anozmija) i utrnuće kože (arkoparastezija), ali i ozbiljnije posledice kao što su afazija (gubitak sposobnosti govora), moždani udari i epileptični napadi. Uz najnovije nalaze, virus koji se prevashodno smatra respiratornom bolešću, može da nanese velika oštećenja na bubrezima, jetri, srcu i skoro svakom drugom sistemu organa u telu.