Шта се дешава са једном од најчистијих река у Србији? Две локације су критичне - Људи праве огромну грешку која ће изазвати еколошку катастрофу
Река Ибар некада је била једна од најчистијих српских река, а данас је суочена са бројним еколошким изазовима.
Једна од највећих опасности јесте загађење водотока отпадом из индустријских погона, али и комуналним отпадом који се налази на обалама самих река, који поготово у периоду високих вода доноси једну веома ружну слику отпада који плута реком и који се касније опет негде таложи или носи, а тешко се сакупља.
Поражавајућа чињеница је да током читавог тока Ибра од Црне Горе па до Краљева нема ниједног колектора за пречишћавање отпадних вода.
- Канализациони отпад који улази у реку Ибар на две локације у Сијаћем пољу, близу ушћа Ибра у реку Мораву, можда је то тренутно најугроженији део. Мислим да ту треба урадити нешто са колекторима који, како сам чуо, треба да буду постављени, можда неки већ и јесу, и да се на тај начин бар колико-толико спречи изливање тих фекалних вода у део Ибра, а касније и у реку Мораву - каже за РИНУ инжењер шумарства Милан Жарковић.
Урбанизацијом насеља, односно фреквенцијом људи да из руралних подручја насељавају урбана, свакако се притисак у виду и саме количине отпада променио.
- Такође, коришћење различитих детерџената, коришћење индустријских отпада, велико коришћење воде у сваком случају и мешање са тим супстанцама, додатно негативно утиче и не можемо рећи да доноси добро свему томе. Тако да би колектори сигурно решили бар један део, ако не хемијског, онда бар физичког сакупљања дела отпада - казао је Жарковић.
На Ибру тренутно постоји једна мини-хидроелектрана код Рашке, а планира се изградња читавог система хидроелектрана између Рашке и Краљева. Велико је питање колико ће тај пројекат изменити реку Ибар.
- Што се тиче самих хидроакумулација које су планиране око реке Ибар, око Маглича и у том потезу, мислим да је важно да напоменемо да оне сигурно могу да значе допринос привреди у неком смислу, али морамо да видимо да ускладимо тај однос привреде и однос заштите природе, да не пореметимо онај екосистем који је ту био, односно да не нарушимо природна станишта. Не смемо бити искључиви, треба само да пробамо да ускладимо тај део који се изградње хидроакумулација, њихове користи. Оно што треба да напоменемо јесте да ће свакако у одређеном делу и флора бити нарушена, па сада како ће то бити - ми то не можемо да знамо сада, али то тек после одређеног периода, можда после неколико година, а можда тек после неколико деценија, поручује инжењер Жарковић.
