Шта тачно обележавамо 15. и 16. фебруара: Два важна историјска датума, црквени празник и веровање које има везе са медведима

Дан државности подсећа два важна дана:

-на дан када је 1804. године на народном збору у Орашсцу подигнут Први српски устанак
-на дан када је 1835. године на Скупштини у Крагујевцу тадашња Кнежевина Србија добила свој први и за то време изузетно либерални Устав.

Оба значајна историјска датума се последње 23 године празнују 15. и 16. фебруара, иако су се догодила на црквени празник Сретење који је по јулијанском календару 2. и 3. фебруара. У 19. веку, међутим, јулијански календар је био важећи у целој држави.

С обзиром да ове године Дан државности Србије пада у суботу, нерадан ће бити понедељак – 17. фебруар.

На линку који следи погледајте радно време за Дан државности, колико дана је паркинг бесплатан, како ће радити тржни центри, продавнице...

Први датум - Први српски устанак

Први српски устанак је био устанак Срба у тадашњем Смедеревском санџаку Османског царства и трајао је од 1804. до 1813. године.

Почео је као буна против владајућих дахија у Београдском пашалуку, јањичарског терора и сече кнезова током које је страдало 70 угледних народних представника Срба, међу њима и кнезови Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин и Хаџи Рувим, а потом се распламсао у оно што поједеини историчари називају “српском револуцијом”. За вођу устанка, на народном збору на Сретење 1804. године у Марићевића јарузи у Орашцу, изабран је Карађорђе Петровић.

Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу, након низа бојева међу којима су најпознатији они на Чокешини, Свилеуви, Мишару и Иванковцу, заузму територију пашалука и од турске власти ослободе многобројне вароши, укључујући и Београд 1806. године, након чега је уследило погубљење дахија. Током устанка, 1805. године, на скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука и о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти, чиме је Србија практично први пут у својој историји добила Владу.

Устанак је пратио и низ међународних дипломатских акција у којима се Србија ослањала на царску Русију тражећи њену заштиту, али је већина њих завршена без успеха, што је на крају резултовало и ратом устаничке Србије против регуларне војске Османског царства.

До слома устанка је дошло 1812-1813. Савезници устанка Руси морали су због Наполеоновог напада да се повуку и са Турцима потпишу Букурешки мир, по коме би Срби добили аутономију, а Турци би се вратили у Београд и опет управљали Србијом. Устаници то нису прихватили и суочили су се са нападом Османског царства са три стране, након чега је отпор сломљен, а Карађорђе и још неке вође устанка су понегле у Аустрију.

Други датум - Сретењски устав

Устав Кнежевине Србије, чији је аутор био Димитрије Давидовић , учени Србин из Аустрије, познат и као Сретењски устав, донет је на Скупштини која је одржана на Сретење 1835. године.

Реч је о првом уставу у историји Србије, као и првом донетом на простору бивше Југославије. У њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године, те је као такав један од првих демократских устава свог доба. Иако краткотрајан, јер је на снази био свега 55 дана, у то доба је био један од модернијих, демократскијих и либералнијих устава, представљајући практично “најисточнији одблесак” Француске револуције. Између осталог, Сретењски устав је имао у себи начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску.

Доношењу устава претходило је незадовољство апсолутистичком владавином кнеза Милоша Обреновића и дизање неколико буна против његове власти, међу којима је кључна, у јануару 1835, била Милетина буна.

Сретењском уставу, међутим, противило се Османско царство, чији је вазал тада била Кнежевина Србија, као и Аустрија, која сама није имала устав, као и Русија, оцењујући га као “француско-швајцарску конституцију”. Биле су им проблематичне и боје на српској застави, јер су исте као и на француској.

Кнез Милош једва је дочекао ово одбијање великих сила, па је Сретењски устав укинут и заменио га је три година касније Турски устав, издат у форми фермана, али такође под утицајем Русије и Аустрије.

Црквени празник Сретење

Сретење Господње се код хришћана слави на 40. дан од Божића. По грегоријанском календару прославља се 2. фебруара, док цркве које се придржавају јулијанског календара, међу којима и Српска православна црква (СПЦ), прослављају 15. фебруара.

Сретење се слави као успомену на дан када је Богородица први пут у храм увела новорођеног Христа да га посвети Богу, а према канону СПЦ Сретење је сврстано у ред Господњих, али и Богородичних празника.

Празник се слави од времена цара Јустинијана, у црквеном календару обележен је црвеним словом. Сретење у Србији се прославља и као крсна слава.

Веровање на Сретење

На дан овог празника у српском народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето, па је, како се верује, могуће предвидети какво нас време чека у наредном периоду.

Веровање каже да ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи се уплашени од сопствене сенке врате у зимски сан, да ће зима потрајати још шест недеља.

Један од устаљених обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.