Стање никад горе на југу Србије, призори су језиви: Реке пресушиле, рибе угинуле, народ у страху - стижу последице о којима нико не жели да говори
Републички хидрометеоролошки завод издао је упозорење да су се на горњим токовима Јужне Мораве са притокама протицаји приближили биолошком минимуму.
Неке реке, попут Кутинске и Пчиње, пресушиле су. Стручњак за хидрологију, др Игор Лешчешен са Природно-математичког факултета у Новом Саду, објашњава да се због климатских промена на југу последњих десетак година бележе ниски водостаји и да ако они дуже потрају могу имати озбиљне последице по флору и фауну речних екосистема, а потенцијално и на водоснабдевање југа Србије.
- На Колубари са притокама, на Јадру, на Млави, као и на горњим токовима Западне и Јужне Мораве са притокама протицаји су се приближили минималним средње месечним вредностима 95%-не обезбеђености (биолошком минимуму) – упозорење је РХМЗ-а.
Када се погледају подаци овог Завода, види се да је јуче на станици Доња Селова ниво Топлице био минус 81 цм, а код водостај Јужне Мораве код Врањског Прибоја је минус 194 цм. У минусу је и Кутинска река код мерне станице Радикина бара -16 цм. Пчиња је, према мерењима, на нули, Јабланица код Печењевца 9цм, а Пуста река код Дољевца такође у минусу – 10 цм.
Нишава је у Нишу имала јуче водостај од 39 цм, што је око апсолутног минимума.
Професор ПМФ-а у Новом Саду и истраживач Института за хидрологију Словачке академије наука, објашњава да када река достигне биолошки минимум, то значи да је ниво воде толико низак да више не може да подржи нормалан живот у рекама.
- Ово потенцијално може да изазове велике проблеме за биљке и животиње у реци, попут недостатка кисеоника, пораст температуре воде, смањења простора за рибе и друге организме, те потешкоћа у њиховом кретању и размножавању. Биолошки минимум је стање када река има једва довољно воде да одржи живот у себи, а то се догађа само у веома сушним периодима, праћен високим температурама којима сведочимо овог лета у нашој земљи – истиче професор Игор Лешчешен.
Објашњава да је на југу Србије последњих година интензивиран тренд ниског водостаја у рекама током летњих месеци. Разлог су, истиче, климатске промене којима је наш регион посебно изложен, па се тако последњих година бележе све дужи периоди без кише праћени високим температурама, што за последицу има веће испаравање воде.
Југ Србије је био изложен великим сушама 2003, 2011, 2012, 2022, 2023. године, а 2025. година се већ сада може сврстати међу најсушније у последњих 20 година. Последњих година Јужна Морава и њене притоке, као што су Нишава и Топлица, често бележе водостаје близу или испод минималних средњих месечних вредности током јула и августа. Ови трендови су још више изражени на мањим водотоцима пошто су мање реке веома осетљиве на смањење падавина и високе температуре – оцењује Лешчешен.
Сматра да је неопходно предузети хитне мере заштите река у Србији, попут очувања водотока и смањења загађења, како би се очувао њихов екосистем али и адаптације на климатске промене, кроз боље управљање водним ресурсима и пошумљавање речних долина, све то може допринети ублажавању последица суша.“
Шта је узрок ниских водостаја и које су последице?
Саговорник објашњава да је овогодишњи ниски водостаји река на југу Србије последица комбинације недостатка падавина праћеног високим температурама.
Наиме, овог лета убедљиво најмање падавина у Србији било је у југоисточним крајевима, што је довело до смањења влаге у земљишту и смањеног дотока воде у реке.
Високе температуре, које су далеко изнад просека, повећале су испаравање и додатно смањиле количину воде у рекама. Поред свих ових фактора, дугорочном смањењу водних ресурса доприноси и неадекватно управљање водама, попут прекомерног захватања воде за наводњавање или индустријске потребе, што додатно погоршава ситуацију – каже професор новосадског ПМФ-а.
Напомиње да ниски водостаји река, нарочито ако дуже потрају, могу да имају озбиљне последице по флору и фауну речних екосистема.
- Смањен проток воде доводи до недостатка раствореног кисеоника, који је кључан за опстанак риба и других водених организама, што може изазвати њихов помор и губитак биодиверзитета. Плитке воде и пресушивање делова речног корита смањују животни простор за рибе, водоземце и бескичмењаке, док ниски водостаји ометају њихову миграцију и репродукцију, јер многе врсте зависе од одређених дубина и брзина тока за мрест. Поред тога, приобална вегетација, попут трске и других водених биљака, трпи због смањене влажности, што угрожава птице и животиње које зависе од ових станишта – објашњава.
Смањен протицај воде у рекама повећава и концентрацију загађивача, као што су тешки метали и отпадне воде, што додатно угрожава екосистем и погоршава стање река.
Стручњак за хидрологију објашњава да ниски водостаји река потенцијално могу озбиљно да угрозе водоснабдевање у Нишавском, Пчињском, Пиротском, Јабланичком и Топличком округу.
- Многи водоводни системи зависе од подземних вода које су повезне са већим рекама па ниски водостаји смањују допуну ових издани, што може изазвати несташицу воде за пиће. Водозахвати могу да постану неупотребљиви када водостај падне испод техничког минимума за рад пумпи – каже др Игор Лешчешен.
Напомиње да трпи и пољопривредна производња, а због ограничене могућности наводњавања речном водом.
Извор: Србија Данас/Јужне вести