СТРАХ ОД МРТВИХ: Не враћајте се истим путем којим сте дошли на погреб
Код старих Словена, страх од смрти условљавао је и страх од свих појава везаних за њу, као што је и страх од самог покојника.
Свуда у свету је раширено мишљење да се душе умрлих претварају у зле или добре демоне, а чини се да је међу словенским народима то још више изражено.
Туга за овоземаљским животом чини душу злобном, па може напакостити живима.
Човек се на сваки начин мора заштитити од мртвог, иако је тај за живота био добра особа. У појединим случајевима, најчешће код примитивних народа, покојник се спаљивао заједно са колибом у којој је живео тако да после његове смрти не остане ништа иза њега, а негде су покојника бацали низ литицу у провалију.
Један од обичаја који се можда и највише поштују јесте да се фамилија покојникова не враћа истим путем. Разлог за то јесте жеља да се завара душа покојника како не би могла да нађе пут до куће.
Обичаји који су већ познатији међу нашим народима јесте да се у кући прекривају огледала, пушта се брада или носи црнина да би се покојник заварао необичностима које нису биле док је био жив.
Кремирање покојника раширен је обичај да би се покојник сасвим уништио.