"СТРАХУЈЕМО ДА ГА ЈЕ НЕКО ОТЕО" Шок речи монахиње о несталом фармацеуту из Ниша! Породици улила црв сумње који их непрестано мучи

Мајка несталог фармацеута из Ниша је казала за Републику да и даље упорно зове инспекторе Полицијске управе Ниш, али да увек
добија исти одговор, да је предмет отворен и да се за њеним сином и даље трага.

- Потражили смо помоћ и од цркве, послали смо допис и затражили да нам кажу да ли Милан није у неком од манастира у нашој земљи.
Само да нам кажу да је жив, не треба нам ништа више. Добили смо 24. децембара обавештење после четири месеца, да се наш Милан
не налази ни у једном манастиру или православном храму на територији Србије, Републике Српске као ни на Хиландару. Уколико је
изабрао другачији живот од оног који је до сада живео нека му је са срећом. Међутим, страхујемо да није добровољно негде
отишао, већ да га је неко отео. Човек од два метра и 100 килограма не може тек тако да нестане - рекла је Марица.

Како додаје узнемирена мајка, недавно су она и њен старији син, обилазећи манастире у потрази за Миланом, доживели нешто што их
непрестано мучи.

- У манастиру Вета, подно Суве планине је монахиња ухватила мог сина за руку и рекла: "Немој сада да тражиш брата. Он неће да ти
се јави, а када буде желео, сам ће ти се јавити!" Зашто је то рекла? Ја сумњам да је она нешто видела - кроз сузе каже мајка.

Додала је да њен супруг и старији син и даље с времена на време одлазе на Суву планину, у нади да ће пронаћи бар неки траг који би их
одвео до Милана.

- Искључена је могућност да је тамо починио суицид јер би се пронашао барем део његове одеће или обуће. Неко би нешто приметио
јер је много људи било укључено у потрагу. Трагали су за њим и пси трагачи и дронови су прегледали терен, али нигде ништа није
пронађено. Полиција није пронашла ништа сумњиво ни у Милановим телефонима и лаптопу, али чак није било ни листинга позива, што ми је
сумњиво. Такође, ни резултати базних станица нису постојали. Надали смо се да ће пронаћи нешто ту што би помогло у Милановом
проналажењу, али ништа. Зато молимо све људе који имају неку информацију о нашем сину или су га негде видели да нам помогну -
каже Марица.

Према њеним речима, ко год да их од пријатеља, комшија и рођака сретне са неверицом и даље сви одмахују главом и не могу, као ни
они да схвате да један човек може тако да нестане без трага и гласа.

Породица је свхатила да се нешто догодило са Миланом Ђорђевићем 10. јуна поподне када није дошао с посла да води сина на рођендан.
Пре тога се око поднева јавио супрузи и рекао да не може да стигне да узме ћерку из вртића, али да ће стићи да води сина на рођендан.

- Када се није појавио, нити јављао на телефон, снаја је позвала нашег старијег сина, да јој помогне, да он одведе дечака на
рођендан. Тада смо кренули да га сви зовемо на телефон, али се није јављао. Паметни сат који му је остао у стану показао је да се
његов телефон налази 19 километра од Ниша. Зато је старији син са другарима отишао до Бојаниних вода и тамо пронашао паркиран
Миланов службени аутомобил - изјавила је Марица.

Она је казала да не знају због чега се Милан упутио на планину сам, без опреме за планинарење, чак и без новчаника јер му је и он
остао у стану.

- Не знамо где је био између 12 часова преподне и 17 часова или 18 часова, када је његов аутомобил запазио на паркингу један
бициклиста. Био је у 12 часова у Јелашници, ту га је камера за видео надзор уснимила, али није пре 17 часова отишао на Бојанине воде. То
нам је бициклиста потврдио. Он нам је рекао да га је аутомобил престигао отприлике у 17 часова на путу ка Бојаниним водама. Шта се
за тих пет сати дешавало са Миланом, где је био, не знамо - нагласила је Марица.

Додала је да се она последњи пут видела са сином ујутру тог дана када је нестао. Свратио је до ње, попили су кафу заједно и након што је
послао неколико службених мејлова, отишао је на посао у Клинички центар, одакле се упутио на Бојанине воде.

- Пали смо скроз и психички и физички. Супруг је болестан и много му је тешко, има леукемију. Милан је за све био јако осетљив и
педантан, био је код колегинице и потражио природни лек за спавање. Мени је претешко. Изгубила сам вољу за животом. Не иде ми се
нигде из куће, само седим и лежим. Једва себе натерам да одем да купим хлеб. Не дао бог никоме оно што смо ми доживели -
говори Марица.

По проналаску аутомобила тек сутрадан су дошли форензичари додајући да јој није јасна једна ствар – како је остао сат у колима.

- Оба телефона су била у колима, оставио је новчаник, личну карту, лаптоп, и сат је био у касети, они су све то узели, а сат нису видели.
Прегледали су и камере у селима кроз које је Милан прошао када је отишао на Бојанине воде, али ништа нису пронашли сумњиво. Мене нисузвали на разговор иако је Милан од мене отишао на посао па Бојанине воде. Размишљамо о томе да га је неко силом одвео са
Бојаниних вода, а онда да је можда сам негде отишао. Можда је имао неки велики проблем, али никоме није рекао. Он није показивао
ништа, али помишљам да је видео или чуо нешто што није смео и да је због тога склоњен - говори Марица.

Саговорница је испричала и да се Милан непосредно пред нестанак жалио да не може да спава и да га нешто мучи. Како она наводи, Милан је „рекао брату да има нешто важно да му каже, али није стигао“.

- Нешто га је мучило, није могао да спава. Брату је рекао да има неки проблем, али ће рећи сам кад буде решио. Да ли је то у вези
посла, неки други проблем, не знамо. Ја тражим свог сина, а ни трага, ни гласа. Планина је прочешљана уздуж и попреко. Из рме се
нико не оглашава, био је узоран радник, а колеге нису дошле ниједан дан на планину - рекла је Ђорђевић.

Србија Данас/Република