Сутра је Бадњи дан: Један обичај сви поштују, а мало ко зна његово право значење
Бадњи дан се у српској православној традицији обележава 6. јануара и представља увод у један од највећих хришћанских празника – Божић.
Овај дан испуњен је бројним обичајима који симболизују породично јединство, скромност, мир и припрему за рођење Христа.
Бадњак – симбол топлине и заједништва
Један од најважнијих обичаја јесте сечење бадњака, најчешће храстовог дрвета. Бадњак се традиционално сече рано ујутру, уз посебну пажњу и поштовање, а увече се уноси у кућу или пали испред дома. Он симболизује дрво које су пастири наложили да угреју пећину у којој је рођен Исус Христос, али и топлину дома и заједништво породице.
Посна трпеза и бадњевече
На Бадњи дан се строго пости, а вечера на Бадње вече је посна и скромна. Трпеза се често простире на слами, која се уноси у кућу као подсећање на место Христовог рођења. На столу се најчешће налазе пасуљ, риба, кисели купус, суво воће, мед, ораси и обавезна чесница (у неким крајевима припрема се тек за Божић).
Унос сламе и симболика
Уношење сламе у дом прати посебан обичај: домаћин баца сламу по кући, а деца је разносе, имитирајући пијукање пилића. Овај обичај симболизује плодност, благостање и радост у породици током целе године.
Тишина, мир и молитва
Бадњи дан је време мира и тишине. Не раде се тешки послови, а дан је посвећен породици, молитви и духовној припреми за Божић. Верује се да начин на који се проведе Бадњи дан утиче на целу наредну годину.
Бадње вече као духовна припрема
Увече се пали свећа, обавља се молитва и породица се окупља око трпезе. Бадње вече није време за весеље, већ за смиреност и захвалност, јер симболизује ишчекивање Христовог рођења.
Србија данас