Sutra je Badnji dan: Jedan običaj svi poštuju, a malo ko zna njegovo pravo značenje
Badnji dan se u srpskoj pravoslavnoj tradiciji obeležava 6. januara i predstavlja uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić.
Ovaj dan ispunjen je brojnim običajima koji simbolizuju porodično jedinstvo, skromnost, mir i pripremu za rođenje Hrista.
Badnjak – simbol topline i zajedništva
Jedan od najvažnijih običaja jeste sečenje badnjaka, najčešće hrastovog drveta. Badnjak se tradicionalno seče rano ujutru, uz posebnu pažnju i poštovanje, a uveče se unosi u kuću ili pali ispred doma. On simbolizuje drvo koje su pastiri naložili da ugreju pećinu u kojoj je rođen Isus Hristos, ali i toplinu doma i zajedništvo porodice.
Posna trpeza i badnjeveče
Na Badnji dan se strogo posti, a večera na Badnje veče je posna i skromna. Trpeza se često prostire na slami, koja se unosi u kuću kao podsećanje na mesto Hristovog rođenja. Na stolu se najčešće nalaze pasulj, riba, kiseli kupus, suvo voće, med, orasi i obavezna česnica (u nekim krajevima priprema se tek za Božić).
Unos slame i simbolika
Unošenje slame u dom prati poseban običaj: domaćin baca slamu po kući, a deca je raznose, imitirajući pijukanje pilića. Ovaj običaj simbolizuje plodnost, blagostanje i radost u porodici tokom cele godine.
Tišina, mir i molitva
Badnji dan je vreme mira i tišine. Ne rade se teški poslovi, a dan je posvećen porodici, molitvi i duhovnoj pripremi za Božić. Veruje se da način na koji se provede Badnji dan utiče na celu narednu godinu.
Badnje veče kao duhovna priprema
Uveče se pali sveća, obavlja se molitva i porodica se okuplja oko trpeze. Badnje veče nije vreme za veselje, već za smirenost i zahvalnost, jer simbolizuje iščekivanje Hristovog rođenja.
Srbija danas
