СВАКИ ПУТ КАД ТО ИЗГОВОРИТЕ НЕКОМ - ПРАВИТЕ ГРЕШКУ! Пропуст у српском језику који изазива "бес" многих (ФОТО)
Једнима звучи смешно и глупо, други се питају ко је задужен за те "промене" и диван српски језик чини накарадним
Сваки пут кад изговорите неком: "Разуми ме" - правите грешку. Граматичку.
ДА ЛИ СУ ПРОСЛАВЕ И ЛЕТОВАЊА ОВЕ ГОДИНЕ РЕАЛНА ПРИЧА? Др Тиодоровић доноси вести које се неће свима допасти
ДИСЦИПЛИНА ПОПУШТА, ГРАЂАНИ СУ СВЕ ОПУШТЕНИЈИ: Нагли скок броја оболелих доноси ригорозније мере у Србији?
СРБИЈА ДОБИЈА БОРБУ ПРОТИВ СУРОВЕ КОРОНЕ! Вакцинисано више од 800.000 људи, похвале стижу са свих страна
- Императив глагола разумети је разумеј, разумејмо, разумејте (ијек. разумиј, разумијмо, разумијте) а не разуми и сл. - објавила је страница Дневна доза правописа, позивајући се на извор, Нормативну граматику српског језика Матице српске (2014).
И изазвала "бес и неверицу" многих.
Једнима звучи смешно и глупо, други се питају ко је задужен за те "промене" и диван српски језик чини накарадним, без смисла и логике, трећи су љути, јер мисле да се неко шали с њима, јер нико тако не говори… Ипак, то не значи да није правилно.
Чак је и Иван Клајн једну од својих колумни у НИН-у посветио императиву од разумети и објаснио зашто је грешка тако уобичајена.
- Погрешно "разуми", "разумите" вероватно се јавља под утицајем другог глагола, уразумити (се), који има сасвим другу промену, јер је изведен (од именице разум) наставцима -ити, ‑им, док разумети има наставке -ети, -ем. Глагола са овим наставцима нема много. Поред умети (од кога је путем префикса изведено и разумети), ту спадају и смети, успети, приспети, доспети, наспети, снабдети. Сви они означавају нека стања или исходе, пре него вољне радње, тако да им императив готово и не треба. Готово једини изузетак је снабдети (се) - снабдеј (се). Каткад се чује и императив од умети (нпр. "Умејмо да се снађемо"), али тешко да би ико употребио успеј, доспеј и слично, мада такви облици званично постоје. Глагол смети, заједно са моћи, морати, хтети, спада у модалне глаголе, који императива и немају - пише Клајн и додаје да"у неку руку је и добро што тако мало њих има императив, јер у ономе чега нема не можете погрешити".
У неку руку је и добро што тако мало њих има императив, јер у ономе чега нема не можете погрешити. Горе је кад се грешке јављају у облику који има сваки несвршени глагол, као што је глаголски прилог глагола на -авати и -ивати. Још 1964. године Михаило Стевановић је у својој великој граматици писао: "Глаголски прилог садашњи... се добија кад се на облик 3. л. мн. презента дода наставак -ћи. Зато се: познавајући, признавајући, упознавајући, предавајући и сл. облици не могу сматрати књижевним, јер 3. л. презента није познавају већ познају."
