Све чешћи напади на полицијске службенике: Ово су казне за увреде, претње и физичке сукобе са службеним лицима

Напади на службена лица било вербални или физички – постају све учесталија појава у Србији, а закон не оставља простор за сумњу: за такво понашање следи санкција. Ипак, многи грађани не знају где је тачно граница законитог понашања када се нађу у сукобу с представницима институција.

У контакту са полицијом, комуналном милицијом, инспекторима или другим особама које врше јавну функцију, свака увреда, претња или насртај третира се као прекршај – а неретко и као кривично дело.

Шта закон каже?

Према Закону о јавном реду и миру, вређање службеног лица док обавља своју дужност кажњава се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара, а може се изрећи и затворска казна од 30 до 60 дана.

Ако се инцидент не заврши на увреди, већ ескалира у претњу или физички сукоб – следи примена Кривичног законика. Према његовим одредбама:

За претњу нападом или ометање службеног лица, предвиђена је казна од шест месеци до две године затвора.

Уколико је претња праћена оружјем или је службеник лакше повређен, казна се креће од једне до пет година.

За тешке повреде и нападе на безбедносне службе, запрећена је казна до 12 година затвора.

Ко се све сматра службеним лицем?

• Полицајци
• Комунална милиција
• Саобраћајни и комунални инспектори
• Службеници органа државне управе у вршењу дужности

То значи да се и инцидент с, рецимо, пореским инспектором или инспектором за рад – уколико обавља службену функцију – третира истоветно као и сукоб са униформисаним полицајцем.

Пораст напада и строже казне

У последњих неколико месеци бележи се пораст случајева напада на службенике у саобраћају и током контрола. Судови све чешће изричу ефективне казне затвора, нарочито у случајевима када су инциденти снимљени и објављени на друштвеним мрежама.

Казне нису само на папиру – напад који је раније могао да "прође" уз опомену или условну казну, данас најчешће завршава правоснажном осудом.

Грађани имају право да се жале – али не и да прете

Важно је нагласити: грађани имају право да поднесу званичне притужбе, дисциплинске пријаве или покрену судске поступке ако сматрају да је неко службено лице прекорачило овлашћења. Али вређање, претње или физичко насиље – никада нису део тог права.

У демократском друштву, институције се не нападају – на њих се жали кроз законом прописане механизме.

Заједнички напади и организоване групе – још теже последице

Закон препознаје и нападе у групи – када више грађана покушава да спречи или онемогући службеника да обави задатак (нпр. хапшење, контролу, наплату казне). Чак и присуство и подршка таквој групи може довести до затворске казне.

• Учесници: затвор од шест месеци до три године
• Организатори: казна од једне до пет година

Све чешће пресуде, строжи закони и јавна осуда показују да се држава озбиљно поставила према овом проблему. С друге стране, грађани треба да знају да незадовољство – колико год било оправдано – мора имати институционални облик. Сваки другачији приступ води директно у кривичну одговорност.

Србија Данас