СВЕ ВИШЕ ЗМИЈА ПО ГРАДОВИМА: Казна за убијање до 100.000 или затвор - ево шта треба урадити када наиђете на њу

Кад их нађете, не треба их дирати и узнемиравати, пошто су све заштићене законом. Они који змију нађу у домаћинству, најбоље је да контактирају са Зоо-хигијеном или сличним организацијама

СВЕТЛО НА КРАЈУ ТУНЕЛА! НОВЕ ПРОГНОЗЕ ДР КОНА: Након стрмоглавих 40, бројка одавно није била нижа, шта нам то доноси?

СВЕТЛО НА КРАЈУ ТУНЕЛА! НОВЕ ПРОГНОЗЕ ДР КОНА: Након стрмоглавих 40, бројка одавно није била нижа, шта нам то доноси?

"НЕКИ СУ ИЗ АУСТРИЈЕ ИШЛИ ДА СЕ ВАКЦИНИШУ У СРБИЈУ" Огласила се др Цокић и послала снажну поруку свим грађанима

"НЕКИ СУ ИЗ АУСТРИЈЕ ИШЛИ ДА СЕ ВАКЦИНИШУ У СРБИЈУ" Огласила се др Цокић и послала снажну поруку свим грађанима

Кад чујете који израз у Пироту користе за ПАПРИКУ, запитаћете се да ли ГОВОРИМО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ!

Кад чујете који израз у Пироту користе за ПАПРИКУ, запитаћете се да ли ГОВОРИМО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ!

Змије су већ у априлу измилеле због топлијег времена. С почетком маја, све их чешће људи виђају и у градовима, али, срећом, оне нису отровне. Ипак, било је и случајева попут Алексинца, где су се крајем априла десила два уједа. Тинејџерку Е. М. (17) ујео је поскок и имала је симптоме озбиљног тровања змијским отровом, док је дечак (6) кога је такође ујела змија задржан у болници без тегоба.

Буду и у подрумима

Казне за убијање змија су 40.000-100.000, зависно од тога која је врста и који је степен њене заштите. Према члану 269 Кривичног законика, онај ко убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу, кажњава се новчаном казном или затвором до једне године. Уколико је реч о више животиња или заштићеним врстама, увећава се новчана казна, али и затворска, која у том случају може да буде до три године.

Херпетолог Марко Дивац, из Завода за заштиту природе Србије, објаснио је која су то места у градовима која змије најчешће настањују.

- Њихово најчешће станиште су паркови, а има их и поред река, потока, канала и осталих водених површина, као и у разним депонијама, напуштеним објектима или, на пример, силосима за жито, где је велика бројност мишева, којима се оне хране - рекао је он и додао да нису ретки случајеви да се змија нађе у подрумима и домовима, јер су то места с температуром која им одговара.

Како каже, змије прате и свој плен (мишеве), па се често могу наћи у близини људи и објеката у којима има мишева, који су ту привучени остацима хране или отпадом. У Србији живи 10 врста змија, од којих су три врсте отровнице.

- Од отровних змија код нас живе поскок, шарка и шарган. На територији Београда нема отровница. Популације шарки могу се наћи у близини Обедске баре, Засавице, Фрушке горе, Вршачких планина, на Старој планини, планинама југозападне Србије итд. Поскок насељава Балканско полуострво јужно од Саве и Дунава, па и јужно од Ваљева (река Градац). Шарган је везан за велике надморске висине крајњег југа Србије (Шар-планина).

С друге стране, све оне безопасне змије које виђамо, према речима нашег саговорника, најчешће су из фамилије смукова (белоушка, рибарица, смукуља, Ескулапов смук и степски смук).

- То су потпуно безопасне врсте, које немају отровне жлезде. Смукови су агресивни и уједају само кад се хватају рукама или узнемиравају, никад не уједају људе из чиста мира. Обично беже кад им се приђе на неколико метара.

Позвати стручњаке

Дивац је објаснио и шта радити уколико се нађете у блиском контакту са змијом.

- Кад се у природи нађе змија, не треба је дирати и узнемиравати, пошто су све законски заштићене и кажњиво је свако узнемиравање и убијање змија. За оне који змију нађу у домаћинству или подруму, згради, најбоље је позвати зоо-хигијену и сличне организације, а може се писати и Заводу за заштиту природе Србије.

Шта кад неко убије животињу?

Обично пријава само за Н. Н. лице

По добијању пријаве о убијеној животињи, Министарство за екологију и заштиту животне средине обавештава тужилаштво и полицију, а они заједно са запосленима у Заводу за заштиту природе Србије излазе на терен. На лицу места се води записник о којој заштићеној врсти је реч, док полиција и тужилаштво воде истрагу о утврђивању починиоца. Републичка инспекција за заштиту животне средине утврђује узрок смрти заштићене врсте. Међутим, кривац углавном не буде пронађен, а спор се завршава кривичном пријавом против Н. Н. лица.