Свети Сава – први српски просветитељ и творац националног школства
У времену када се образовање суочава с бројним изазовима – од преоптерећених наставних планова до све мањег угледа просветних радника – историјска личност Светог Саве пружа аутентичан пример како се школство може градити на вредностима знања, духовности и личног развоја.
Пре Светог Саве, образовање је у средњовековној Србији било ограничено на манастирске кругове и махом преношено усмено. Тек са његовом појавом долази до системског и стратешког приступа просвећивању народа. Оснивањем аутокефалне Српске православне цркве 1219. године, Свети Сава покреће и процес културно-духовне изградње народа кроз образовање.
- Свети Сава није био само духовни пастир – он је био архитекта српске писмености. Његово виђење образовања обухватало је и душу и разум. То је модел који данас заборављамо, а који нам је очајнички потребан - истиче теолог Лука Стојановић.
Манастири попут Хиландара, Студенице, Жиче и Милешеве, које је Сава обнављао и водио, постају прва училишта на српском простору. У њима се није само молило – тамо се учило. Писменост је била светиња, а школа продужетак духовног живота народа.
Посебну улогу имала је Жича, седиште прве српске архиепископије, где је Сава образовао будуће свештенике, али и лаике.
Један од кључних просветитељских доприноса Светог Саве јесте састављање Законоправила (Номоканона) – првог српског правно-црквеног кодекса, који је спајао римско-византијско право са хришћанским вредностима. То је био документ који је имао и образовну и васпитну функцију.
- Сава нас учи да школа није ту да пуни главе, већ да обликује карактер. Његов приступ је био целовит: подучавати знању, али и смислу тог знања - додаје Стојановић.
У ери дигитализације, друштвених мрежа и кризе ауторитета, Савин приступ образовању остаје актуелан. Учитељ као узор, знање повезано с одговорношћу, а школа у служби човека и заједнице – то је порука која надилази векове.
Зато се и Савиндан – 27. јануар – обележава као Дан просвете у Србији. Не зато што је био први учитељ у институционалном смислу, већ зато што је поставио образовање као стуб националног идентитета.
Пројекат је финансиран од стране Минситарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
