Светски дан срца упозорава: Болест може да буде неприметна, а ове симптоме многи не схватају озбиљно

Овогодишња кампања посебно скреће пажњу на чињеницу да кардиоваскуларне болести не морају увек да дају јасне и препознатљиве симптоме. Порука кампање је „Болест срца може бити неприметна: Ухвати ритам срца! Не пропусти ниједан откуцај!“, док Светска федерација за срце међународну кампању 2026. промовише под слоганом „Don't Miss а Беат“.

Светски дан срца установљен је 2000. године са циљем да се јавност широм света информише о значају здравља срца, превенцији кардиоваскуларних болести и начинима смањења ризика.

Више од 20 милиона људи годишње изгуби живот

Према подацима Светске федерације за срце и Светске здравствене организације које наводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, болести срца и крвних судова представљају водећи узрок смртности у свету и односе око 20,5 милиона живота годишње.

Процене такође показују да више од 620 милиона људи живи са неким обликом кардиоваскуларног проблема, међу којима су посебно значајни акутни инфаркт миокарда и мождани удар.

У Србији је ситуација такође озбиљна. Према подацима Батута, готово половина свих смртних исхода у нашој земљи повезана је са кардиоваскуларним обољењима. Истовремено, значајан део превремених кардиоваскуларних догађаја могуће је спречити одговарајућом превенцијом и правовременом здравственом заштитом.

Симптоми могу остати непримећени

Овогодишња кампања ставља посебан акценат на симптоме и знакове који могу проћи неопажено или бити приписани другим проблемима.

Међу њима се наводе повишен крвни притисак, необјашњив умор и одређене аритмије, док Светска федерација за срце упозорава да многи знаци кардиоваскуларних болести могу остати непрепознати све док стање не постане озбиљно.

Посебна пажња зато се усмерава на едукацију грађана, рано препознавање симптома и превентивне прегледе, као и на доступност кардиолошке здравствене заштите.

Висок притисак међу највећим ризицима

Међу најважнијим факторима који доприносе развоју кардиоваскуларних болести налази се артеријска хипертензија, односно повишен крвни притисак.

Према подацима наведеним у саопштењу Батута, хипертензија је појединачно један од најзначајнијих фактора ризика и повезује се са више од 10,8 милиона смртних случајева годишње на глобалном нивоу.

Ризик додатно повећавају употреба дуванских производа, повишен ниво шећера у крви, физичка неактивност, прекомерна телесна маса и гојазност.

И ваздух који удишемо може бити фактор ризика

Све већу пажњу стручњака привлаче и фактори из животне средине, међу којима је посебно аерозагађење.

Светска федерација за срце наводи да загађење ваздуха представља важан фактор ризика за кардиоваскуларно здравље, док Батут у свом саопштењу указује на велики број смртних исхода повезаних са изложеношћу загађеном ваздуху.

Због тога овогодишњи Светски дан срца није усмерен само на лечење већ развијених болести, већ и на превенцију, рано откривање проблема и промене фактора ризика који се могу контролисати.

Порука кампање је да упозорења не треба игнорисати – јер болест срца понекад може да се развија без симптома које бисмо одмах препознали.