Svetski dan srca upozorava: Bolest može da bude neprimetna, a ove simptome mnogi ne shvataju ozbiljno

Ovogodišnja kampanja posebno skreće pažnju na činjenicu da kardiovaskularne bolesti ne moraju uvek da daju jasne i prepoznatljive simptome. Poruka kampanje je „Bolest srca može biti neprimetna: Uhvati ritam srca! Ne propusti nijedan otkucaj!“, dok Svetska federacija za srce međunarodnu kampanju 2026. promoviše pod sloganom „Don't Miss a Beat“.

Svetski dan srca ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da se javnost širom sveta informiše o značaju zdravlja srca, prevenciji kardiovaskularnih bolesti i načinima smanjenja rizika.

Više od 20 miliona ljudi godišnje izgubi život

Prema podacima Svetske federacije za srce i Svetske zdravstvene organizacije koje navodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u svetu i odnose oko 20,5 miliona života godišnje.

Procene takođe pokazuju da više od 620 miliona ljudi živi sa nekim oblikom kardiovaskularnog problema, među kojima su posebno značajni akutni infarkt miokarda i moždani udar.

U Srbiji je situacija takođe ozbiljna. Prema podacima Batuta, gotovo polovina svih smrtnih ishoda u našoj zemlji povezana je sa kardiovaskularnim oboljenjima. Istovremeno, značajan deo prevremenih kardiovaskularnih događaja moguće je sprečiti odgovarajućom prevencijom i pravovremenom zdravstvenom zaštitom.

Simptomi mogu ostati neprimećeni

Ovogodišnja kampanja stavlja poseban akcenat na simptome i znakove koji mogu proći neopaženo ili biti pripisani drugim problemima.

Među njima se navode povišen krvni pritisak, neobjašnjiv umor i određene aritmije, dok Svetska federacija za srce upozorava da mnogi znaci kardiovaskularnih bolesti mogu ostati neprepoznati sve dok stanje ne postane ozbiljno.

Posebna pažnja zato se usmerava na edukaciju građana, rano prepoznavanje simptoma i preventivne preglede, kao i na dostupnost kardiološke zdravstvene zaštite.

Visok pritisak među najvećim rizicima

Među najvažnijim faktorima koji doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti nalazi se arterijska hipertenzija, odnosno povišen krvni pritisak.

Prema podacima navedenim u saopštenju Batuta, hipertenzija je pojedinačno jedan od najznačajnijih faktora rizika i povezuje se sa više od 10,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou.

Rizik dodatno povećavaju upotreba duvanskih proizvoda, povišen nivo šećera u krvi, fizička neaktivnost, prekomerna telesna masa i gojaznost.

I vazduh koji udišemo može biti faktor rizika

Sve veću pažnju stručnjaka privlače i faktori iz životne sredine, među kojima je posebno aerozagađenje.

Svetska federacija za srce navodi da zagađenje vazduha predstavlja važan faktor rizika za kardiovaskularno zdravlje, dok Batut u svom saopštenju ukazuje na veliki broj smrtnih ishoda povezanih sa izloženošću zagađenom vazduhu.

Zbog toga ovogodišnji Svetski dan srca nije usmeren samo na lečenje već razvijenih bolesti, već i na prevenciju, rano otkrivanje problema i promene faktora rizika koji se mogu kontrolisati.

Poruka kampanje je da upozorenja ne treba ignorisati – jer bolest srca ponekad može da se razvija bez simptoma koje bismo odmah prepoznali.