ТАЈАНСТВЕНИ БИСЕР ИСТОРИЈСКОГ НАСЛЕЂА: Очаравајући Радул-бегов Конак у Зајечару
Да бисмо схватили где је Зајечар данас, а нарочито који је план за сутра, морамо да пођемо од јуче. Зајечар је град пребогате историје, која сеже од древних паганских племена, преко Старих Римљана, Старих Словена, Срба, Турака и Немаца, што је све колективно довело до онога што заправо чини Зајечар данас - а то је изузетно културно-историјско богатство, патриотизам, гостољубивост, добра храна, фантастично пиво и специфичан шарм, препознатљив за источну Србију. Оно што можемо да очекујемо од Зајечара сутра јесте да сачува све оно што је он данас, јер је управо то оно што га чини толико савршеним.
Град Зајечар је централно насеље и административно средиште Зајечара и Зајечарског управног округа у источној Србији. Према попису становништва из 2022. године, у насељу је живело 32.448 становника, док је према попису из 2011. године било 38.165 становника, чиме је највеће насеље у Тимочкој Крајини по броју становника. Тренутни градоначелник Зајечара је Бошко Ничић.
Нераскидива спона са завичајем и непролазна уметност једног од највећих Зајечараца у историји - Зоран Радмиловић и његов родни Зајечар
FELIX РОМУЛИЈАНА: Место где се уједињује историја и дворска архитектура
ЗАЈЕЧАР: Место где се спајају историјско наслеђе са богатом културном сценом и природним благодетима
Овај град има развијен образовни сектор, са неколико основних и средњих школа, као и са Вишом школом за менаџмент и Факултетом за менаџмент Мегатренд универзитета, првом приватном факултету у Србији. Једна од истакнутих школа у Зајечару је Зајечарска Гимназија, основана 1836. године, што је чини другом најстаријом гимназијом у Србији након Крагујевачке гимназије. Овај град је познат по дугогодишњем музичком рок фестивалу "Зајечарска гитаријада", као и фестивалу "Залет" који се бави савременом уметношћу.
У Зајечару се налазе значајне институције и организације као што су Историјски архив "Тимочка крајина" Зајечар, Зајечарска пивара и Зајечарско читалиште.
Културно-историјско наслеђе
Културно-историјско наслеђе Зајечара је богато и разнолико. Један од изузетних споменика културе у региону је археолошки локалитет Felix Ромулиана, из времена римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана. Felix Ромулиана је обухватала велику градска здања, терме, подне мозаике и скулптуре. Ова импозантна локација је део УНЕСЦО-ве светске културне баштине од 2007. године.
Близу Зајечара се налази и манастир Суводол, повезан с кнезом Лазаром, значајном фигуром из српске историје. Позориште Зоран Радмиловић и традиционална Гитаријада додатно обогаћују културни живот града.
У Зајечару се налази истакнути културни споменик, Радул-бегов конак. Оригинални подаци о времену настанка и власницима конака нису сигурни, али се ова градевина сматра значајним делом српске културне баштине.
Конак представља једну од најстаријих градевина у Зајечару. Претпоставља се да је Радул Глигоријевић, познат као Радул бег, купио конак након отпадања Турака 1833. године. Радул бег је био из села Грљан, у близини Зајечара. Данас је ова зграда у власништву Народног музеја у Зајечару.
Унутар Радул-беговог конака се налази стална изложбена поставка "Стари Зајечар", која је смештена на спрату. У приземљу конака је продајна галерија која представља различите слике, склуптуре и производе домаће радиности. Ово такође служи као простор за организовање промоција књига и књижевних вечери.
Пројекат је финансиран из буџета Града Зајечара. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.