"ТАТА, АКО ТЕБЕ УБИЈУ МОГУ ЛИ ДА КОРИСТИМ ТВОЈЕ ОРУЖЈЕ" Из земље крви и ужаса: Горан се тек вратио из Израела а његова исповест тера сузе на очи (ФОТО)
Даниелина разредна са којом је идуће недеље требало да иде у Аушвиц, се води као нестала.
Данас је недељу дана како је почео рат у Израелу, а наш држављанин Горан Мекић је на свом Фејсбук префилу пренео сву бол коју је са својом породицом и пријатељима преживео од стране Хамаса.
ХАМНЕИ ГУРА ПРСТ У ОКО ИЗРАЕЛУ: Ирански врховни вођа послао поруку од које ће задрхтати цео свет: "Потез који је почео у Палестини..."
РОК ЗА ЕВАКУАЦИЈУ ЈЕ ИСТЕКАО! Ко се склонио, склонио се, Израел креће у потпуни напад на ГАЗУ, очекују се три фазе, последња ће бити МАСАКР!
"НАДАМ СЕ ДА СЕ ВИДИМО У БОЉИМ ВРЕМЕНИМА" Авион "Ер Србије" из Тел Авива слетео у Београд, евакуисано 133 особе
Сваки напад, њихова је била борба за живот. Много несталих људи које он познаје, сада су тамо негде, а он не зна где. На сву срећу, успео је да се врати у Србију и кроз један текст опише сву страхоту коју једна нација тренутно преживљава.
Њенову објаву на мрежама, преносимо вам у целости:
- Друштво, прво хтео бих да се захвалим свима онима који су ми писали,звали,питали...Заиста нисам могао да одговарам, и да пишем било шта. Сав фокус је буквално био на преживљавању а касније и на времену са најмилијима.
А заиста сам био сам претрпан порукама. Након 48 непроспаваних сати у понедељак је наш кибуц евакуисан под пратњом војске. Тренутно смо на сигурном. У кибуцу је остало много војника и 20 цивила који су мобилисани и прикључени безбедносним снагама. За сада имамо сву потребну помоћ.
Много је волонтера, терапеута, и осталих , који 24 сата раде са нама и стоје нам на располагању.Тренутно смо фокусирани на децу, пријатеље који су овде и који су изгубили најмилије а упоредо се и сами трудимо да дођемо себи. Много познаника, људи,деце,пријатеља,колега нису више међу живима или су киднаповани. Деца су остала без школских другова, учитељица, пријатеља.
Разреди су преполовљени Ешкол је мала општина уз Газу.Око 12000 људи и већина се лично и познаје. Сви имају неког кога су изгубили. Или ко је киднапован од стране Хамаса и исламског дзихада и одведен у Газу.
Преко 1300 људи је убијено, више од 3500 рањено а преко 150 киднаповано. Међу њима има и беба, деце, болесних, старијих људи. Људи са којима смо се до јуче смејали, дружили, радили. Мој Дејан (22) је био до 5 ујутро код друга у кибуцу Нир Оз чија породица је у 6 и 30 убијена.
Родитељи Мијиног (26) дечка код кога је много пута преспавала су убијени у кибуцу Натив Хасара.
Миа је тренутно у Африци, где волонтира, а кад се врати биће мобилисана. Моја Даниел (16.5) се преко камере опраштала од друга из кибуца Беери, коме су у кући били терористи док су он , браћа и родитељи били у склоништу.
Држали су рукама сигурносну браву, на вратима сигурне собе (склоништа, коју махом имају сви станови и куће у Израелу) док су терористи Хамаса палили њихов стан са њима унутра и пуцали на та врата. Само их је пука срећа спасила.
Даниелина разредна са којом је идуће недеље требало да иде у Аушвиц, се води као нестала. Најмлађи син Офир (12) је видео снимак школског друга (12 година), из кибуца Нир Оз како га палестински цивили одводе у Газу. Даниел је била са мамом на 50 метара од места где се све то дешавало. Дејан је био сам у својој кући у кибуцу, као и мој тата наоружани само ножевима. За разлику од других кибуца и насеља ми у кибуц Магену смо имали невероватну срећу. Иначе би и ми били збрисани. Немам довољно речи да опишем кроз шта смо прошли.
Покушаћу да објасним шта се издешавало тог кобног јутра за шабат 7.10.2023 у мом Кибуцу. Око 6 сати ујутру су нас пробудиле ракете из правца Газе, на шта смо се већ делимично и навикли.
Са звуком сирена смо се сколинили у склониште. И нико није ни слутио шта ће да уследи само пар минута касније, један момак из цивилне одбране кибуца и мој добар пријатељ (Еран Цореф ) одлучио је да прошета са оружјем до тачке изнад базена одакле се види цео појас испред Газе ( ми смо на само 4 км од Газе). Тада је видео око 70 наоружаних терориста на моторима и аутомобилима и на само пар метара од западне ограде кибуца.
Сви су били са дугим цевима и ракетама РПГ. Еран истог тренутка отвара ватру на њих, а убрзо му се придружује и десетак чланова кибуца који су у том тренутку имали оружје у кући.
Прво су дошла његова два брата и син млађег брата а затим и остали. Упркос њима терористи ипак успевају да уђу у наш кибуц, разневши ограду ракетом. Човек који је одговоран за безбедност кибуца, Барух Кохен се тада својим аутом залеће директно на терористе који га погађају ракетом. Баруху је услед задобијених повреда касније ампутирана нога.
У унакрсној ватри покушавајући да га избаве, један члан кибуца, Ави Флајшер бива погођен у леђа, да би касније преминуо од последица рањавања.
Други члан кибуца Надав Рот је погођен у раме и имао је већ пар операција до сада.Та мала храбра група од 10 цивила је држала терористе, њих 70- так ,7-8 сати док први војници нису досли у кибуц. Додаћу и да су 2 групе терориста од њих стотинак просле поред јужне и севернекапије кибуца и наставиле напад на друга насеља. Офир се тог јутра задесио код мене тако да смо остали у кући са оружјем јер је наша кућа прва до северне ограде кибуца.
- Тата, ако тебе убију да ли могу да користим твоје оружје.. - су речи које ми и даље одзвањају у ушима. Поред наведених, јуче је пронађено тело још једног члана кибуца (Офир) који је око 8 и 30 био на путу кући, а којег су терористи Хамаса ухватили, извели из кола и ликвидирали. Једна кућа у кибуцу је и погођена ракетом. Терористи су и у недељу покушали напад на кибуц али су одбијени.
Људи и деца, мускарци , девојке, стари и млади , читаве фамилије су убијане, живе паљене.
Убијали су децу пред родитељима и родитеље пред децом. Кибуци Нир Оз, Беери, Нирим, Кфар Аза, Нахал Оз и остали су срављени са земљом док смо ми буквално имали среће. Не желим да помислим ста би нам се десило да је Еран отишао мало касније да види ста се десава.
Да је рецимо Дејан остао код тог друга или да је отишао на журку на којој се десио покољ. Да су Даниел или Миа одлуцили да преспавају код друга/дечка.
Да су ове две групе терориста са којима субили и њихови цивили одлучиле да уђу са стране у кибуц.
Невероватна срећа и храброст тих људи (међу којима је било и пар девојака) је буквално спасило мој Кибуц од покоља терориста. Нажалост многи нису преживели. Тренутно не пратим вести.
Желим да децу и себе што мање излажем информацијама. У овим тренутцима покушавамо да будемо заједно са пријатељима и друговима који су преживели. Све у свему још једном бих се захвалио на интересовању и бризи - написао је Горан.