"Тешко је чекати оволико" Потресна исповест жене којој је муж нестао без трага: Породица и даље тражи истину - "То није био Срђан са којим сам живела 11 година"

Самохрана мајка из Сремске Митровице, чији је супруг Срђан нестао пре скоро седам година, свакодневно се суочава са изазовима одгајања своје девојчице, борећи се са финансијским потешкоћама и неизвесношћу која је остала након његовог нестанка.

Труди се да пружи својој девојчици све што је потребно за срећно и сигурно одрастање. Као мајка, жели да заштити своје дете од животних тешкоћа и да јој пружи прилику за нормалан живот.

Она је, у исповести за "Курир", открила да је њен нестали супруг увек био добар човек, али да су се непосредно пре Срђановог нестанка суочавали са проблемом његовог алкохолизма.

Срђан је увек био добар човек, али је почео да пије

- Срђан је увек био добар човек, међутим из неког разлога почео је да више пије. Уз разговор смо дошли до тога да треба да лечи проблем који је имао. Шест месеци смо одлазили код доктора, добио је лекове… неко време је изгледало да ће некако и овај проблем бити решен. Само је изгледало, врло брзо је уз лекове почео да пије. Да ли су лекови заједно са алкохолом довели до проблема који су ескалирали те 2018. године, још увек не знам - рекла је она за Курир.

Алкохол се вратио у његов живот, и то у комбинацији са лековима који су му прописани. Ово је створило компликације и додатни притисак на њихов однос.

- Увек је ћутао, није желео да говори шта га мучи - каже. Покушавала је да разговара с њим и реши проблем, али без успеха.

- Рекао је да треба да се раздвојимо, био је немиран, у неким тренуцима расправа је била гласна, мислим да је то само био алкохол и лекови. Знам да се мучио, али није хтео да о томе прича - рекла је она за Курир.

У децембру 2018. године, њихове свађе и тензије достигле су врхунац. Одлучила се на корак како би се супротставила проблемима, и отишла је код сестре.

- Ништа није указивало да би он на овакав начин отишао. Он је био породичан човек, имамо дете, годинама у браку - прича самохрана мајка, која остаје са много питања и жељом да сазна истину о томе шта се тачно догодило тој несрећној ноћи.

Прича о нестанку Срђана Јанковића почиње 29. децембра 2018. године када је одвела њихову девојчицу у стан његових родитеља. Тада су разговарали о томе да заједно проведу Нову годину, и све је деловало добро. Међутим, до 31. децембра ситуација се погоршала, а њихов живот почео се распадати.

- На тај дан, све се променило. Нисам хтела да се помирим са ситуацијом у коју смо дошли. Распадао нам се живот, нисам могла да се помирим с тим. Имали смо идеалан живот и чини ми се да се за трен све распало - каже неутешна жена за Курир.

Срђан Јанковић, који је иначе био породичан човек, почео је све више пити алкохол, што је изазвало конфликте у њиховом браку. Покушавала је да разговара с њим и да помогне, али он није желео отворено разговарати о својим проблемима.

- Рекао је да не иде више овако, био је немиран, у неким тренуцима агресиван. Знам да се мучио, али није хтео да о томе прича.

- 29. децембар 2018. године, одвела сам нашу девојчицу у стан његових родитеља. Све је било добро, ми смо се стално чули телефоном. Предао је дете тог дана, а касније смо разговарали о томе да проведемо заједно Нову годину. Памтим сваки секунд, била је недеља када сам му послала поруку да седнемо и разговарамо. Нисам хтела да се помирим са ситуацијом у коју смо дошли. Распада нам се живот, нисам могла да се помирим са тим. Имали смо идеалан живот и чини ми се да се за трен све распало. Он није хтео, рекао је да зовем његовог оца а да ја идем у стан. Када сам дошла у стан, све је било спаковано у кесе. Он то није свесно радио, то није био Срђан са којим сам ја живела 11 година - рекла је она.

Након разних неспоразума, Срђан је изашао из стана у коме су живели 31. децембра 2018. године.

- Није ми се јављао до 31. децембра. Ћутала сам и водила рачуна да дете ништа не осети и тада се надала да ће се нешто променити. Касније ме позвао и питао ‘Где идеш вечерас? - сећа се и додаје:

- Нисам пристајала на такве разговоре, желела сам да помогнем и њему и нашој породици.

Међутим, Срђан се вратио тог дана, донео поклон њиховој девојчици и разговарао с њом. То је створило наду у њој, али нажалост, Срђан је поново напустио стан. То је био последњи пут кад га је видела.

- Ја се и тада нисам мирила са тим да се наш брак распада иако сам тај дан имала велику нервозу и осећала сам да ће тај дан бити лош. Касније сам сазнала да је он тај дан био расејан и на послу. Дошао је увече, поново пијан. Чудно припит, детету је донео поклон и тада је почео наш разговор. Говорио је да не жели да има медицинску сестру поред себе, нисам пристајала на такве разговоре, желела сам да помогнем и њему и нашој породици. Много сам га волела, он је био добар човек и сматрала сам да је вредело да се ми спасемо. Није желео да прича о томе, само је говорио да жели да буде сам - испричала је неутешна жена.

Последње виђење

Сутрадан, отишла је до стана родитеља Срђана да остави дете, очекујући да ће се Срђан вратити у стан тог поподнева. Дошао је док је Слађана била на послу.

- Он је увече нашу девојчицу окупао, осушио јој косу, дао лек и вечеру… у мени се пробудила нада. Ипак, поново је отишао и када је излазио из стана хтела сам да га шчепам и да кажем "стани" али заледила сам се, гледам у његова леђа, то је било последње наше виђење.

- Звао је такси и ја сам мислила да је отишао код својих родитеља - рекла је за Курир.

Међутим, Срђан се није јављао на телефон, што је подигло забринутост њене породице.

Након што су обавештени о његовом нестанку, породица и пријатељи су предузели бројне кораке у нади да ће пронаћи Срђана. Позивали су га и трагали за њим на разним местима где је био, али без успеха.

Жена је подигла потрагу, и Срђана су успели контактирати телефоном.

- Понашао се другачије. Позвала сам сестру јер се нисам осећала добро. Бојала сам се, јер њему није било добро и раније. У августу исте године је покушао да скочи са моста.

Сада се сећа последњег тренутка кад је видела Срђана.

- Нисам га могла зауставити кад је излазио из стана - прича она. "То није био он. Звао је такси и отишао."

Знам да је те ноћи пред нестанак, викао кроз насеље, то је било сат времена после поноћи. Сазнали смо да је телефон на улици, када су се непозната деца јавила на његов телефон. Тражили смо га данима, прва недеља је била агонија. Имала сам наду првих шест месеци да ће се појавити…

Нестанак Срђана Јанковића остаје туга која не напушта његову породицу, а његова жена води борбу као још увек удата, а мужа нема.

- Моја девојчица креће у школу, ја морам да будем добро. Врло брзо схватам да проблеми који су постали видљиви су проблеми који ће ме пратити годинама - рекла је она у исповести за Курир.

Тако је и било

- Помогли су нам његове колеге, који су тада прикупили новац и то је било то. Помагали су нам и његови родитељи, без моје сестре не бих преживела све недаће које су нас задесиле. Прву годину моје дете и ја смо биле подстанари. Било је страшно - прича она и додаје:

- Ја сам се наивно надала да ћу моћи остварити права за своју девојчицу и омогућити јој бољу будућност. Међутим, живот нема границу када удара - прича она.

- Немам никаква права, нисам добила дечији додатак, ништа и никакву помоћ. Радим, плата је мала, па додатно радим и када нисам на послу. Годинама покушавам да преживим и да моја девојчица има скоро све.

Иако је суочена с бројним изазовима, одлучна је да пружи својој девојчици све што јој је потребно да успе у животу.

Међутим, суочава се с изазовом како да обезбеди све што девојчица жели, попут рачунара, мобилног телефона и лепе гардеробе, с обзиром на финансијску ситуацију. Она прича како се током ових пет година суочавала са проблемима на послу, у животу, да је била незаштићена као жена и мајка.

- Моја прича ће можда дати некоме повод за размишљање. Мог мужа нема, немам никаква права јер сам удата, њега никада нису нашли. Волела бих да сам имала помоћ све ове године, али нисам. Да сам се развела или да сам удовица имала бих сва права. Овако, сама кроз живот. Сматрам да је ово дуг период да самохрана мајка нема помоћ државе. Верујем да нема много жена у овој ситуацији али довољно је да нас десет има исти проблем. Значи, проблем постоји. Ја сам преживела, нисам поклекла, а било је тренутака да не знам шта ћу… жена је незаштићена, на послу, на улици, живот је тежак. То знају све самохране мајке. Ја нисам самохрана мајка, ја сам удата, без мужа. Распитивала сам се, тражила помоћ али ништа. У јануару 2024. године ће бити пет година од нестанка мог мужа, тек тада могу да тражим нека своја права. Тешко је чекати оволико. Ја сам преживела, не желим никоме овакав живот.

Нажалост, према закону, право на породичну пензију стиче се само по смрти осигураника, односно корисника пензије.

Срђан Јанковић, који је био запослен и данас се води као "оправдано одсутан", оставио је своју породицу у неизвесности. Фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) не може покренути поступак о остваривању права на породичну пензију без доказа о смрти, односно приложеног извода из књиге умрлих.

Поступак за проглашење несталог лица за мртво покреће се предлогом пред надлежним судом. За проглашење особе мртвом потребно је пет година да се о тој особи не зна ништа, након чега се подноси ванпарнички предлог. Након правоснажног решења, подаци о особи се уписују у матичну књигу умрлих.

Ова прича баца светло на сложене проблеме с којима се суочавају породице несталих особа и изазове у остваривању њихових права, а ова жена остаје храбра мајка која се бори за будућност своје девојчице.

Извор: Србија Данас/Курир