"Teško je čekati ovoliko" Potresna ispovest žene kojoj je muž nestao bez traga: Porodica i dalje traži istinu - "To nije bio Srđan sa kojim sam živela 11 godina"
Samohrana majka iz Sremske Mitrovice bori se sa izazovima odgajanja devojčice nakon što je njen suprug Srđan nestao pre skoro sedam godina.
Samohrana majka iz Sremske Mitrovice, čiji je suprug Srđan nestao pre skoro sedam godina, svakodnevno se suočava sa izazovima odgajanja svoje devojčice, boreći se sa finansijskim poteškoćama i neizvesnošću koja je ostala nakon njegovog nestanka.
Trudi se da pruži svojoj devojčici sve što je potrebno za srećno i sigurno odrastanje. Kao majka, želi da zaštiti svoje dete od životnih teškoća i da joj pruži priliku za normalan život.
Ona je, u ispovesti za "Kurir", otkrila da je njen nestali suprug uvek bio dobar čovek, ali da su se neposredno pre Srđanovog nestanka suočavali sa problemom njegovog alkoholizma.
Srđan je uvek bio dobar čovek, ali je počeo da pije
- Srđan je uvek bio dobar čovek, međutim iz nekog razloga počeo je da više pije. Uz razgovor smo došli do toga da treba da leči problem koji je imao. Šest meseci smo odlazili kod doktora, dobio je lekove… neko vreme je izgledalo da će nekako i ovaj problem biti rešen. Samo je izgledalo, vrlo brzo je uz lekove počeo da pije. Da li su lekovi zajedno sa alkoholom doveli do problema koji su eskalirali te 2018. godine, još uvek ne znam - rekla je ona za Kurir.
Alkohol se vratio u njegov život, i to u kombinaciji sa lekovima koji su mu propisani. Ovo je stvorilo komplikacije i dodatni pritisak na njihov odnos.
- Uvek je ćutao, nije želeo da govori šta ga muči - kaže. Pokušavala je da razgovara s njim i reši problem, ali bez uspeha.
- Rekao je da treba da se razdvojimo, bio je nemiran, u nekim trenucima rasprava je bila glasna, mislim da je to samo bio alkohol i lekovi. Znam da se mučio, ali nije hteo da o tome priča - rekla je ona za Kurir.
U decembru 2018. godine, njihove svađe i tenzije dostigle su vrhunac. Odlučila se na korak kako bi se suprotstavila problemima, i otišla je kod sestre.
- Ništa nije ukazivalo da bi on na ovakav način otišao. On je bio porodičan čovek, imamo dete, godinama u braku - priča samohrana majka, koja ostaje sa mnogo pitanja i željom da sazna istinu o tome šta se tačno dogodilo toj nesrećnoj noći.
Priča o nestanku Srđana Jankovića počinje 29. decembra 2018. godine kada je odvela njihovu devojčicu u stan njegovih roditelja. Tada su razgovarali o tome da zajedno provedu Novu godinu, i sve je delovalo dobro. Međutim, do 31. decembra situacija se pogoršala, a njihov život počeo se raspadati.
- Na taj dan, sve se promenilo. Nisam htela da se pomirim sa situacijom u koju smo došli. Raspadao nam se život, nisam mogla da se pomirim s tim. Imali smo idealan život i čini mi se da se za tren sve raspalo - kaže neutešna žena za Kurir.
Srđan Janković, koji je inače bio porodičan čovek, počeo je sve više piti alkohol, što je izazvalo konflikte u njihovom braku. Pokušavala je da razgovara s njim i da pomogne, ali on nije želeo otvoreno razgovarati o svojim problemima.
- Rekao je da ne ide više ovako, bio je nemiran, u nekim trenucima agresivan. Znam da se mučio, ali nije hteo da o tome priča.
- 29. decembar 2018. godine, odvela sam našu devojčicu u stan njegovih roditelja. Sve je bilo dobro, mi smo se stalno čuli telefonom. Predao je dete tog dana, a kasnije smo razgovarali o tome da provedemo zajedno Novu godinu. Pamtim svaki sekund, bila je nedelja kada sam mu poslala poruku da sednemo i razgovaramo. Nisam htela da se pomirim sa situacijom u koju smo došli. Raspada nam se život, nisam mogla da se pomirim sa tim. Imali smo idealan život i čini mi se da se za tren sve raspalo. On nije hteo, rekao je da zovem njegovog oca a da ja idem u stan. Kada sam došla u stan, sve je bilo spakovano u kese. On to nije svesno radio, to nije bio Srđan sa kojim sam ja živela 11 godina - rekla je ona.
Nakon raznih nesporazuma, Srđan je izašao iz stana u kome su živeli 31. decembra 2018. godine.
- Nije mi se javljao do 31. decembra. Ćutala sam i vodila računa da dete ništa ne oseti i tada se nadala da će se nešto promeniti. Kasnije me pozvao i pitao ‘Gde ideš večeras? - seća se i dodaje:
- Nisam pristajala na takve razgovore, želela sam da pomognem i njemu i našoj porodici.
Međutim, Srđan se vratio tog dana, doneo poklon njihovoj devojčici i razgovarao s njom. To je stvorilo nadu u njoj, ali nažalost, Srđan je ponovo napustio stan. To je bio poslednji put kad ga je videla.
- Ja se i tada nisam mirila sa tim da se naš brak raspada iako sam taj dan imala veliku nervozu i osećala sam da će taj dan biti loš. Kasnije sam saznala da je on taj dan bio rasejan i na poslu. Došao je uveče, ponovo pijan. Čudno pripit, detetu je doneo poklon i tada je počeo naš razgovor. Govorio je da ne želi da ima medicinsku sestru pored sebe, nisam pristajala na takve razgovore, želela sam da pomognem i njemu i našoj porodici. Mnogo sam ga volela, on je bio dobar čovek i smatrala sam da je vredelo da se mi spasemo. Nije želeo da priča o tome, samo je govorio da želi da bude sam - ispričala je neutešna žena.
Poslednje viđenje
Sutradan, otišla je do stana roditelja Srđana da ostavi dete, očekujući da će se Srđan vratiti u stan tog popodneva. Došao je dok je Slađana bila na poslu.
- On je uveče našu devojčicu okupao, osušio joj kosu, dao lek i večeru… u meni se probudila nada. Ipak, ponovo je otišao i kada je izlazio iz stana htela sam da ga ščepam i da kažem "stani" ali zaledila sam se, gledam u njegova leđa, to je bilo poslednje naše viđenje.
- Zvao je taksi i ja sam mislila da je otišao kod svojih roditelja - rekla je za Kurir.
Međutim, Srđan se nije javljao na telefon, što je podiglo zabrinutost njene porodice.
Nakon što su obavešteni o njegovom nestanku, porodica i prijatelji su preduzeli brojne korake u nadi da će pronaći Srđana. Pozivali su ga i tragali za njim na raznim mestima gde je bio, ali bez uspeha.
Žena je podigla potragu, i Srđana su uspeli kontaktirati telefonom.
- Ponašao se drugačije. Pozvala sam sestru jer se nisam osećala dobro. Bojala sam se, jer njemu nije bilo dobro i ranije. U avgustu iste godine je pokušao da skoči sa mosta.
Sada se seća poslednjeg trenutka kad je videla Srđana.
- Nisam ga mogla zaustaviti kad je izlazio iz stana - priča ona. "To nije bio on. Zvao je taksi i otišao."
Znam da je te noći pred nestanak, vikao kroz naselje, to je bilo sat vremena posle ponoći. Saznali smo da je telefon na ulici, kada su se nepoznata deca javila na njegov telefon. Tražili smo ga danima, prva nedelja je bila agonija. Imala sam nadu prvih šest meseci da će se pojaviti…
Nestanak Srđana Jankovića ostaje tuga koja ne napušta njegovu porodicu, a njegova žena vodi borbu kao još uvek udata, a muža nema.
- Moja devojčica kreće u školu, ja moram da budem dobro. Vrlo brzo shvatam da problemi koji su postali vidljivi su problemi koji će me pratiti godinama - rekla je ona u ispovesti za Kurir.
Tako je i bilo
- Pomogli su nam njegove kolege, koji su tada prikupili novac i to je bilo to. Pomagali su nam i njegovi roditelji, bez moje sestre ne bih preživela sve nedaće koje su nas zadesile. Prvu godinu moje dete i ja smo bile podstanari. Bilo je strašno - priča ona i dodaje:
- Ja sam se naivno nadala da ću moći ostvariti prava za svoju devojčicu i omogućiti joj bolju budućnost. Međutim, život nema granicu kada udara - priča ona.
- Nemam nikakva prava, nisam dobila dečiji dodatak, ništa i nikakvu pomoć. Radim, plata je mala, pa dodatno radim i kada nisam na poslu. Godinama pokušavam da preživim i da moja devojčica ima skoro sve.
Iako je suočena s brojnim izazovima, odlučna je da pruži svojoj devojčici sve što joj je potrebno da uspe u životu.
Međutim, suočava se s izazovom kako da obezbedi sve što devojčica želi, poput računara, mobilnog telefona i lepe garderobe, s obzirom na finansijsku situaciju. Ona priča kako se tokom ovih pet godina suočavala sa problemima na poslu, u životu, da je bila nezaštićena kao žena i majka.
- Moja priča će možda dati nekome povod za razmišljanje. Mog muža nema, nemam nikakva prava jer sam udata, njega nikada nisu našli. Volela bih da sam imala pomoć sve ove godine, ali nisam. Da sam se razvela ili da sam udovica imala bih sva prava. Ovako, sama kroz život. Smatram da je ovo dug period da samohrana majka nema pomoć države. Verujem da nema mnogo žena u ovoj situaciji ali dovoljno je da nas deset ima isti problem. Znači, problem postoji. Ja sam preživela, nisam poklekla, a bilo je trenutaka da ne znam šta ću… žena je nezaštićena, na poslu, na ulici, život je težak. To znaju sve samohrane majke. Ja nisam samohrana majka, ja sam udata, bez muža. Raspitivala sam se, tražila pomoć ali ništa. U januaru 2024. godine će biti pet godina od nestanka mog muža, tek tada mogu da tražim neka svoja prava. Teško je čekati ovoliko. Ja sam preživela, ne želim nikome ovakav život.
Nažalost, prema zakonu, pravo na porodičnu penziju stiče se samo po smrti osiguranika, odnosno korisnika penzije.
Srđan Janković, koji je bio zaposlen i danas se vodi kao "opravdano odsutan", ostavio je svoju porodicu u neizvesnosti. Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) ne može pokrenuti postupak o ostvarivanju prava na porodičnu penziju bez dokaza o smrti, odnosno priloženog izvoda iz knjige umrlih.
Postupak za proglašenje nestalog lica za mrtvo pokreće se predlogom pred nadležnim sudom. Za proglašenje osobe mrtvom potrebno je pet godina da se o toj osobi ne zna ništa, nakon čega se podnosi vanparnički predlog. Nakon pravosnažnog rešenja, podaci o osobi se upisuju u matičnu knjigu umrlih.
Ova priča baca svetlo na složene probleme s kojima se suočavaju porodice nestalih osoba i izazove u ostvarivanju njihovih prava, a ova žena ostaje hrabra majka koja se bori za budućnost svoje devojčice.
Izvor: Srbija Danas/Kurir
