Тужна истина о несталим људима у Србији
У Србији је у 2024. години пријављен нестанак 1.289 одраслих и 1.775 деце, а број несталих се повећава последњих година, изјавио је Владимир Пауновић из Центра за несталу и злостављану децу.
Он је, поводом Међународног дана несталих лица који се данас обележава, рекао да је у циљу ефикасније и брже потраге за несталима потребно увести званични јавни регистар несталих лица.
- То нису мале бројке за државу од неколико милиона становника, а када упоредимо статистику од претходних година видимо да се број несталих, нажалост, повећава - навео је Пауновић за Танјуг.
Додао је да се званични подаци односе на нестанке пријављене Министарству унутрашњих послова које има свој регистар несталих, али није јаван.
Пауновић сматра да се о несталима недовољно говори у друштву, а да се о великом броју оних који су нестали претходних година ништа не зна.
- Не знамо шта је са тим људима, због чега је важно да се грађани што више укључе у потрагу, а најбољи начин за то је успостављање јавног регистра несталих. Највећи број европских држава има јавни регистар несталих и важно да га има и Србија и да подаци буду доступни сваком грађанину Србије, али и других држава, како би помогли у потрази за несталима - рекао је Пауновић.
Према његовим речима, Центар за несталу и злостављану децу од 2017. године има регистар несталих, али то није званични регистар државе, а објавили су више стотина података о несталима, захваљујући чему је пронађен велики број несталих.
Говорећи о подацима који треба да се нађу у регистру и који могу да помогну у потрази за несталима, Пауновић је навео да су најважнији пре свега лични подаци - опис нестале особе, боја очију и косе, шта је имала на себи у тренутку нестанка, да ли је реч о одраслој особи или детету.
Указао је да је у евиденцији несталих одраслих особа примећено да у великом проценту нестају оболели од Alchajmerove болести, деменције, одређених психолошких болести, као и да је висока повезаност са самоубиствима.
- Из тог разлога је веома важно да се вест о нестанку тих особа прошири и да што брже дође до људи из њиховог непосредног окружења. Када су људи упознати и ако примете особу која изгледа као да је болесна и има неки проблем, важно је да не прођу поред тих особа и да им приђу. Ако имамо систем са подацима о несталима може се много брже реаговати и помоћи тим особама и њиховим породицама - рекао је Пауновић.
Додао је да, осим што шири вести о несталима кроз свој регистар, Центар за несталу и злостављану децу пружа и подршку породицама несталих које се, како каже, често осећају заборављено и остављено од друштва.
- Како пролази време од нестанка особе, породица полако бива заборављена од своје околине и некако их околина одбацује. Ми смо им ту подршка, у комуникацији смо са њима и одржавамо везу, што њима веома значи и потребно им је - указао је Пауновић.
Навео је да се породице несталих суочавају са великим проблемима, пре свега породице нестале деце, и да се многи бракови након нестанка детета завршавају разводом.
- Једноставно, људима је у тим ситуацијама тешко да наставе да функционишу заједно. Такође, чланови породице несталих често и сами оболе од неке болести и потребна им је велика подршка друштва да би могли да наставе даље - рекао је Пауновић.
Међународни дан несталих особа установљен је 30. августа 1981. године са циљем да се скрене пажња на судбину многих несталих и патњу њихових породица.