У СРБИЈИ ЗБОГ ОВИХ БОЛЕСТИ УМРЕ И 60.000 ЉУДИ: Плашимо се короне, али већа опасност вреба са друге стране
Годишње изгубимо један град величине Зајечара.
Једно истраживање је показало да је чак 20 одсто пацијената који су прележали корону добило и неку врсту срчаног обољења, а пандемија нас је подсетила колико су кардиоваскуларне болести честе и масовне.
Кардиоваскуларне болести су најмасовнији здравствени проблем, а уједно и важан фактор ризика за исход ковида-19.
"ИМА МНОГО ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ": Храченко обелоданио да ли ће се руска вакцина против короне производити у Србији
УПОЗОРЕЊЕ СВИМА КОЈИ СЕ ВРАЋАЈУ ИЗ ИНОСТРАНСТВА: Др Кон о епидемиолошкој ситуацији у Србији, НЕМА ОПУШТАЊА
САМО 30 КИЛОМЕТАРА ОД ЦЕНТРА БЕОГРАДА: Грађани Србије похрлили у "малу Калифорнију"
Тај ризик расте са годинама, а најугроженији су они који истовремено имају срчану и шећерну болест. Искуства у свету показују да око 20 одсто ковид пацијената развије упалу срчаног мишића, а све је више таквих компликација и код нас.
- У оквиру ковида 19 први орган који страда су плућа, у оквиру болести плућа ће се пореметити размена гасова и наши пацијенти ће имати низак садржај кисеоника, а то смета свим срчаним обољењима - каже проф. др Арсен Ристић, кардиолог.
Како објашњава професор, дуготрајни низак ниво кисеоника који је чест код тежег облика ковида-19 погоршава срчане тегобе, срчану слабост и дестабилизује болеснике.
- Људи који су пре ковида имали умерени степен срчане инсуфицијенције и долазили два пута годишње на контроле, живели нормално, након што преживе ковид, та срчана слабост је често двоструко тежа - истакао је Ристић, додавши да не можемо знати да ли смо осетљиви на кардиоваскуларне болести, изузев ако имамо некога у породици ко је имао срчану слабост.
Како каже доктор Ристић, ковид пандемија нас је подсетила колико су кардиоваскуларне болести честе и масовне и да 50 одсто укупног морталитета носе управо оне. Због кардиоваскуларних болести у Србији годишње умре између 50.000 и 60.000 људи, што је град величине Зајечара.