У Виминацијуму научници открили застрашујуће чињенице: Ово је тачно оно што је фалило

Виминацијум, староримски  град који је био смештен на територији данашње Србије, открићем које је настало је попунио празнину која је постојала у археолошким записима објавио је магазин Ла Брујула Верде.

Током ископавања 2016. године, дошло је до открића у згради поред арене амфитеатра. Након темељне анализе, резултати показују неоспорни остеолошки доказ о томе да су баш мрки медведи били једни од звери које су учествовале у борбама у арени. Мултидисциплинарна студија комбиновала је технике физичке антропологије, микроскопске анализе, рендгенских снимака и секвенцирања древне ДНК како би се реконструисала биографија ове животиње и услови њеног заточеништва, пружајући изузетно детаљан увид у стварност коју су доживљавале звери намењене јавној забави.

Мужјак мрког медведа

Како показују истраживања, објављена у журналу Antiquity, испитивана јединка била је мужјак мрког медведа стар око шест година у тренутку смрти. Поређење његовог генетског профила, добијеног из пронађеног коштаног материјала, са профилом модерних популација из региона, утврдило је да је његово порекло било локално, са Балкана, што сугерише постојање ланца хватања и снабдевања фауном који је функционисао у близини саме градске енклаве, чиме су избегавани сложени и скупи транспорти на велике удаљености за снабдевање игара које су се одржавале у Виминацијуму, престоници провинције Горње Мезије.

Повреде идентификоване на лобањи су те које откривају и склапају причу о мрачном  животу животиње. Микроскопски и радиолошки преглед открили су трауматски ударац на чеоној кости, чија природа и локација одговарају ударцу тупим оружјем, вероватно нанетом од стране венатора, специјализованог типа гладијатора који се у склопу спектакла борио против дивљих звери.

Кључно је то што анализа прелома показује процес зарастања који је започео, али није био завршен, што је било озбиљно искомпликовано развојем секундарне инфекције која је на крају изазвала смрт медведа. Ова чињеница је кључна, јер указује на то да је животиња преживела сукоб у арени у којем је задобила ударац, те да је уклоњена и држана у животу неко време након борбе. Ову идеју о продуженом заточеништву додатно, и још драматичније, поткрепљује стање његових зуба.

Хабање зуба медведа

Очњаци медведа показују прекомерно и абнормално хабање, образац абразије који истраживачи недвосмислено приписују сталном и интензивном трљању о решетке металног или дрвеног кавеза, што је стереотипно понашање које произлази из стреса и дуготрајног заточеништва. Поред тога, идентификовани су знаци пародонталне болести, још једног стања повезаног са заточеништвом и могућом променом природне исхране.

Спој ових доказа - делимично зарастао прелом и екстремно хабање зуба - пружа недвосмислену слику: овај медвед није био повремени борац. Стање његових костију и зуба сугерише да је био затворен дужи временски период и да је током свог живота учествовао у више спектакала, као једна од редовних атракција виминацијумског амфитеатра. Након сваке представе, враћан је у свој кавез да чека следећу, беспомоћно и анксиозно жваћући решетке које су га спутавале.

Случај Виминацијума превазилази пуко анегдотско откриће. Он пружа прву физичку потврду, засновану на научној анализи коштаних остатака, чињенице која је хиљаду пута испричана, али никада до сада није документована на тако опипљив начин у вези са мрким медведом, наводи магазин. Потврђује важност ове врсте у економији римског спектакла и пружа материјални доказ о сложеним, и често бруталним, односима између људи и дивље фауне у античком свету.