УПОЗНАЈТЕ ЈЕДАН ОД НАЈЛЕПШИХ ДЕЛОВА СРБИЈЕ: Ове историјске знаменитости МОРАТЕ посетити у источној Србији
Лепота коју са собом носи исток Србије не може се дочарати речима, мора се доживети.
Након врло успешног представљања на Сајму туризма, Удружење за туризам Привредне Коморе Србије наставља са промотивним активностима.
- Средином маја месеца организовали смо промотивну туру Општине Пећинци, а сада настављамо ка источној Србији. Обилазе се сви локалитети тог краја, уз обавезну посету Голубачкој тврђави, Хајдук Вељковом музеју, Мокрањчевој кући, Рогљеву, са ноћењем у Рајцу. Дегустација локалних вина И гастрономских специјалитета овог краја у 9 подрума, вожња џиповима кроз винограде, обилазак Зајечара и наравно Felix Ромулијане - изјавио је Димитрије Ивановић руководилац службе за органску производњу.
- Овај крај је увек укључен у итинерере тура кроз Србију с обзиром на гастрономску понуду и културну баштину, али и врло интересантна за инвестиције поготово у туризму. Различите локације од СПА хотела са издатом грађевинском дозволом, апартмана поред Дунава или на Старој планини, етно села у долини Тимока, парцела на скијалишту Црни Врх, ловачких кућа на Ртњу... - додаје он.
ОВО НЕ ЗАБОРАВИТЕ АКО КРЕЋЕТЕ НА ЛЕТОВАЊЕ! Погледајте које је услове нужно испунити и путујте спокојни0000
МЕСТО У КОМЕ СЕ ДОГАЂАЈУ ЧУДЕСНА ИСЦЕЉЕЊА! Ову светињу у Србији посети милион људи - игуман открио детаље
О ИСЦЕЛИТЕЉСКИМ МОЋИМА ОВОГ МАНАСТИРА ПРИЧАЈУ И НАРОДИ ДРУГИХ ВЕРА! У целости изграђен по жељи Светог Саве - догађају се чуда
Источна Србија је регион разноликости. Само у источној Србији истог дана можете да пецате или једрите на Дунаву, релаксирате се у некој од бања, возите бицикле по предивном Голупцу или испијате најлепше вино у Рајцу.
Голубац - светско, а наше!
Голубац лежи на најпознатијој европској бициклистичкој стази, а познат је и по воденим спортовима. Специфична ружа ветрова омогућава једрење. Манастир Тумане сазидан уочи Косовског боја, задужбина је Милоша Обилића. У њему се чувају мошти светог Зосима Туманског и светог Јакова. Овај предивни манастир пружиће вам мир и духовни препород. Гастрономски специјалитети овога краја омогућиће уживање за сва чула, ту је такође и незаобилазна Голубачка тврђава која одузима дах.
- Историја Голубачке тврђаве врло је комплексна, подигнута је на самом улазу у Ђердапску клисуру, на месту где Дунав најшири у свом току. Тврђава је представљала важно средњовековно војно погранично утврђење. Врло лако се могао контролисати сав копнени и водени пут који је повезивао исток и запад, а стрме и неприступачне Риданске литице, као и сама река, били су јој природна заштита. Због оваквог положаја, током XIV и XV века, пограничне силе, Угарска и Србија, а потом и Отоманска империја, бориле су се да освоје Голубачку тврђаву - испричао је локални туристички водич.
Занимљив је податак да се први пут у историјским изворима Голубачка тврђава помиње 1335. године као утврђење са угарском војном посадом, не зна се ко ју је и када тачно подигао. Мистерију имена објашњавају средњовековне легенде, а најпознатија говори о османском заповеднику града који се заљубио у лепу мештанку Голубану. Одбијајући да уђе у његов харем, Голубана је кажњена тако што је окована за стену да би се покајала. Њено одбијање покорности турском команданту одвело ју је у смрт. По њој, Тврђава је добила име Голубац, а стена, која и данас вири из Дунава, носи име "Баба-кај" ( тур. "покај се"). Голубачка Тврђава, као културно добро од изузетног значаја, припада и Резервату природе Тврђава Голубачки град, простору који представља улазни пункт у Национални парк Ђердап.
Главу дајем, крајину не дајем!
Савременици Хајдук Вељка Петровића кажу да су га красиле јуначке особине, био је неустрашив, родољубив, племенит. 1803. године одлази у хајдуке, а четовао је са харамбашом Станојем Главашем. Те исте зиме, Станоје га шаље у јатаке у село Дубона где упознаје своју прву жену Марију.1807. године постао је буљубаша и тада диже своју Црну Реку на устанак. 1811. Карађорђе га проглашава војводом неготинске нахије и у Неготину проводи време све до своје погибије 1813.
Хајдук Вељко Петровић имао је две жене. Прва је Марија рођака Станоја Главаша, са њом је имао два сина Радојицу и Радована. Радован је врло рано преминуо па се о њему мало зна, док је Радојица имао чак и читаво родословно стабло и његови потомци су и даље живи, презивају се Хајдуквељковић, живе у Дубони, Горњем Милановцу и Београду. Друга жену, Чучук Стану, узео је на превару и са њом је био до своје смрти.
Хајдук Вељко није могао бити фотографисан до погибије 1813.г. зато што фотографија у то време још није била пронађена. За реконструисање његовог лика пресудна су била сећања његових савременика и брата Милутина Петровића. Портрет који се налази у музеју је портрет младог човека у црногорској ношњи којег је Анастас Јовановић фотографисао 1851.г. и написао на негатив плочи име Хајдук Вељко.
Мокрањац - Зачетник новог музичког правца у Србији
Најзначајнији српски композитор, Стеван Стојановић Мокрањац, створио је музичка дела непроцењиве вредности и покренуо нови музички талас у Србији. Његови суграђани Неготинци одужили су му се отварањем музеја 1964. године у његовој родној кући, али и спомеником који привлачи посебну пажњу многих туриста из земље и света који све више долазе у ове предивне, крајинске пределе. Музеј је од скоро такође део Асоцијације кућа и музеја европских композитора, чиме је само потврђена огромна вредност Мокрањчеве музике.
Мокрањчева кућа у Неготину, саставни је део неготинског Музеја Крајине, а туристе привлачи и својом занимљивом историјом, јер се ни до данашњег дана није сазнало где се кућа славног композитора тачно налазила, иако је потврђено да је била у центру Неготина. У приземном делу куће налази се Галерија, а на спрату је музејска поставка у којој се налазе антиквитети који приказују живот и стваралаштво композитора од његовог рођења па све до његове смрти. Радна соба композитора реконструисана је оригиналним намештајем.
Од недавно уређена је и спомен соба композиторовог сина јединца, Момчила Мокрањца, научника, Срби га често називају и оцем токсикологије, касније, у својим позним годинама постаје декан Фармацеутског факултета и такође први Србин који добија Лавоазијеову награду за допринос науци.
Музеј Крајине - културно срце Неготина
- Музеј је настао 1934. године одлуком Бана Моравске бановине са седиштем у Нишу и један је од два најстарија музеја јужно од Саве и Дунава. Иницијативу да музеј буде саграђен покренули су виђенији грађани Неготина који су у својим кућним колекцијама већ поседовали неке од експоната који су сада изложени у музеју - испричао је кустос Музеја Крајине Иван Радосављевић.
У фонду музеја налази око 15.000 предмета, од којих су многи у сталним поставкама распоређени у три репрезентативна објекта, који за себе представљају културна добра: Археолошки музеј, Родна кућа Стевана Мокрањца и Музеј Хајдук Вељка. У Археолошком музеју постоје три збирке: археолошка, етнолошка, историјска. Посебно занимљиве су етнолошка и историјска поставка, прва је подељена у два дела - у првом делу приказана је сеоска средина и предмети којима су се користили, а други део посвећен је градској средини, па се на лицу места може упоредити живот на селу и у града крајем 19. и почетком 20. века. Историјска поставка је посвећена Првом светском рату.
Царска палата Felix Ромулиана
Архелошко налазиште, у Србији познато као Гамзиград, налази се близу Зајечара, у источној Србији.
- Царска палата Felix ромулиана једини је од свих локалитета у Србији који је од 2007. године на листи светске баштине УНЕСЦО, што самим тим значи да значај овог места надилази границе државе Србије и томе сведоче бројни инострани туристи - испричао је Милош Јаковљевић.
- Прича везана за Ромулијану тиче се човека који се звао Галерије и који није био племенитог рода. Његово порекло, као и тачан датум његовог рођења није познат, зна се само да је рођен на месту где се сада налази палата и да је име његове мајке било Ромула (срећна, божанствена Ромула) - наставља он.
Гај Валерије је мајци у част сазидао грандиозни дворски комплекс, опасан бедемом од 20 одбрамбених кула, који је сам цар назвао Ромулиана. 298. године почиње градња, да би он након своје абдикације, која је требало да се деси 313. године, дошао и провео овде остатак свог живота. Нажалост то се није десило, умро је две године пре истека свог мандата, врло вероватно од неке полне болести или рака. Пошто је осетио да му је крај близу, журно креће ка Ромулијани јер је горе недалеко од палате, на брду Магура, одредио место где ће бити сахрањен и дивинизиран. Felix Ромулиана никада није изграђена до краја.
Археолошка истраживања започета су 1953. године, а показала су да у оквиру гамзиградских бедема постоји неколико палата и храмова. Трагови боравка првих становника Гамзиграда откривени су северно од бедема као и унутар насеља и ту су нађене камене секире из 3. миленијума пре нове ере, делови грнчарије из позног бронзаног доба и бронзани накит из старијег гвозденог доба.