Упозорење епидемиолога Градског завода за јавно здравље: Ови паразити "владају" од пролећа, па све до краја јесени - већи опрез на деци која бораве у природи

- Битно је да се зна да се може уживати у благодетима природе, али са одређеном дозом опреза. Период када се крпељи хране, да тако кажем, људима на нашем простору је од почетка пролећа до касне јесени. Тако да током целе године региструјемо убоде крпеља и тај повећани број убода крпеља управо је повезан са лепшим временом и чешћим изласком људи у природу - рекла је Гиљача за Танјуг.

Додала је да су крпељи присутни од раног пролећа, па до касне јесени, а током најхладнијих месеци они нису присутни.

Истакла је да крпељи воле влажније пределе коже, односно места где су прегиби и превоји, али и да треба посебно обратити пажњу на коснати део главе.

- Најважнија превентивна мера јесте самопреглед коже. И током боравка и након боравка, када дођемо из природе - нагласила је Гиљача.

Додала је да постоје и репеленти спрејеви које људи могу нанети како би се заштитили од убода крпеља и истакла је да те спрејеве треба наносити неколико пута у току дана.

Навела је да током боравка у природи треба носити гардеробу дугих рукава и ногавица како би се смањила територија могућности убода на кожи.

Указала је да не треба хемијским и козметичким препаратима премазивати место убода крпеља, јер на тај начин се утиче на крпеља да ако је заражен бактеријом Borrelia бургдорфери, која преноси Лајмску болест, њу поврати и да се на тај начин убрза пренос инфекције.

Додала је да се крпељ правилно отклања пинцетом лаганим покретом без завртања.

- Саветујем наше грађане да уколико дође до убода, да се обрате здравственој установи. Најпре да би се стручно извадио крпељ, а након тога лекар ће онда, у односу на стање коже, рећи како даље тече тај здравствени надзор, на шта треба обратити пажњу - рекла је Гиљача.

Говорећи о болести коју преносе заражени крпељи, Лајмској болести, Гиљача је рекла да постоје три стадијума тог обољења.

Први стадијум се тиче инфекције и тада се први симптоми могу јавити и након првог дана од момента убода крпеља, али и месец дана касније.

Најчешће је први симптом овално црвенило које се јавља на месту убода и може бити праћено кожним променама, малаксалошћу, боловима у зглобовима, грозницом, умором.

Навела је, да уколико се убод крпеља не лечи већ током првог стадијума долази се кроз неколико недеља или месеци до манифестације другог стадијума.

Други стадијум се манифестује тако што дође до укочености врата, привремене парализе мишића лица, јаке главобоље, упале зглобова и до неправилног рада срца.

Након тога, уколико други стадијум не буде лечен долази се до трећег стадијума који представља трајно оштећење нервног система, коже и зглобова и истиче да се овај стадијум ретко дешава.

- Лечење је антибиотско. Лек избора је обично довицин и три недеље је период колико се узима. А да ли треба још нешто у смислу терапије, то већ клиничари и лекари који су у пракси одлучују - рекла је Гиљача.

Додала је да се у Србији за тестирање ради ЕЛИСА тест којим се прате антитела на бактерију која је узрочник Лајмске болести.

Навела је Јавно-комунално предузеће "Градска чистоћа" кроз сектор за екологију и унапређење животне средине обавља мониторинг заражености крпеља сваке године.

- Тај број варира из године у годину. Нема неки једнолични тренд па да можемо рећи сад 'ето, сваке године у тој и тој општини толико буде заражених крпеља'. Али све, у свему углавном више буде у општинама које су пуне зеленила, јер то је станиште крпеља - та обрасла трава обрасла, жбуновито грмље. Има их у шумама, на ливадама, у парковима, у несређеним површинама где је зеленило до метар висине - рекла је Гиљача.

Извор: Танјуг