Упозорење за целу нацију стиже из Ниша: Факултети зјапе празни, трећи уписни рок, а 1.500 места чека студенте

И након другог уписног рока, на факултетима Универзитета у Нишу остала су слободна места - укупно 1.484, од чега 687 на буџету. Највише слободних места у трећем року је на Електронском (222), а најмање на Факултету уметности (2), који и прима најмање бруцоша. Медицински је једини факултет на коме након прва два уписна рока нема више слободних места.

Од 222 слободна места на Електронском, 177 је на буџету, а 45 на самофинансирању. У прва два рока тај факултет уписало је око 430 свршених средњошколаца.

По броју слободних места у трећем року (179, сва буџетска) следи Природно-математички факултет. Највише места је на Математици (41), затим на Географији (37), на Биологији (30), на Рачунарским наукама (28), на Хемији (24) и на Физици (19). У прва два рока ПМФ је уписало око 150 студената.

На Факултету заштите на раду, на смеровима Заштита на раду, Заштита животне средине и Заштита од пожара, остало је 178 слободних места, од чега 86 на буџету и 92 на самофинансирању. У прва два рока тај факултет је уписало око 120 особа.

Слободна места остала су и на Педагошком факултету у Врању, који такође припада нишком Универзитету. Укупно их је 146 – 26 буџетских и 120 самофинансирајућих. Реч је о слободним местима на смеровима Учитељ, Васпитач, Техника и информатика и Учитељ у Одељењу у Неготину. У прва два рока упало је укупно 65 бруцоша.

На Економском факултету у Нишу нема више слободних места на буџету, али их је на самофинансирању остало слободно чак 142. У досадашњим роковима уписало га је око 370 људи.

По броју преосталих слободних места (124) следи Факултет спорта и физичког васпитања, где на буџету има још 23, а на самофинансирању још 101 место. До сада је ДИФ у Нишу ове године уписало око 140 бруцоша.

107 слободних места остало је на Машинском факултету, од чега 33 на буџету и 74 на самофинансирању. Реч је о смеровима Машинско инжењерство и Инжењерски менаџмент. Око 190 студената уписало је тај факултет у прва два рока.

На Правном је остало укупно 95 слободних места – четири на буџету и 91 на самофинансирању. Тај факултет је у прва два рока уписало укупно око 300 људи.

Прилику да упишу Филозофски имаће још 94 особе, од чега 17 на буџету и 77 на самофинансирању. Буџетска места остала су на Филозофији, Историји, Србистици, Руском и Француском језику, док самофинансирајућих слободних места има на свим смеровима – највише на Србистици и Француском (по 17), а најмање на Педагогији (само једно). У прва два рока Филозофски је уписало око 490 студената.

На Пољопривредном факултету у Крушевцу, који такође припада нишком Универзитету, остало је 87 слободних места – 57 на буџету и 30 на самофинансирању. Реч је о смеровима Ратарство и повртарство, Воћарство и виноградарство и Сточарство. У прва два рока тај факултет уписало је свега 11 особа.

85 слободних места остало је на Технолошком факултету у Лесковцу и сва су буџетска. У прва два рока тај факултет уписало је око 30 свршених средњошколаца.

Тек 23 слободна места остала су на Грађевинско-архитектонском факултету и сва су самофинансирајућа. Десет их је на Грађевинарству и 13 на Управљању пројектима у градитељству, док је на Архитектури све попуњено још након првог рока. У прва два уписна рока ГАФ је уписало укупно 270 кандидата.

Најмање слободних места остало је на Факултету уметности, који и уписује најмањи број студената. То су два самофинансирајућа слободна места на смеру Музичка педагогија. Нишки Факултет уметности уписало је у прва два рока око 40 људи.

Трећи уписни рок трајаће до краја октобра, а све додатне информације су на сајту Универзитета у Нишу.

Пад броја младих у популацији

Један од узрока све мањег броја младих на пријемним испитима је и демографски пад, односно пад броја младих у популацији Србије који потврђује да се ради о популацији која је демографски стара.

Како је у укупној популацији све мањи удео младих (особе узраста 15-29 година чине само око 15,8%), то значи да сваке године постоји мањи контингент матураната који завршавају средњу школу и који уопште могу да упишу факултет, а мање средњошколаца значи и мање потенцијалних бруцоша. Тренд опадања броја пријављених кандидата примећен је на нивоу целог Универзитета у Београду, али и других универзитета у Србији укључујући и Универзитет у Нишу, а та се тенденција приписује, пре свега, демографским променама.

Што се тиче студентске популације, у школској 2023/2024. години у Србији је на свим високошколским установама (државним и приватним) било уписано око 249.768 студената на свим степенима студија. Од тог броја, око 39% студената се финансирало из буџета, док су остали били самофинансирајући. Највећи број студената уписан је на универзитете (државне и приватне), а по регионима, највише их је у Београдском региону.

Мањи број уписаних студената није само изоловани проблем образовања, већ је директна последица дубоког демографског пада. Иако су најпопуларнији факултети и даље "тесни" (нпр. ФОН, Медицински, Стоматолошки), укупан број пријава на већини универзитета пада, а прогнозе указују да ће се тренд смањења наставити, јер улазне генерације (рођена деца) постају све малобројније.

Извор: Србија Данас/Јужне вести