Ушли смо у доба екстремних климатских промена: Пожари више нису "сезонски проблем"? Реке на историјском минимуму, земљиште исушено - Професор открио шта се догађа Србији

Ваљаревић је за Танјуг рекао, говорећи о пожарима на Сувој планини, у Делиблатској пешчари и осталим пожарима широм Европе, да треба страховати да ће овакви пожари постати нормална ствар зато што је цела Европа захваћена екстремним климатским променама истичући да је у јуну и јулу регистровано више од 18.000 пожара широм Европе.

- Ово је наша нова реалност, ушли смо у доба екстремних климатских промена. Природна подручја су подложна бржем ширењу пожара због недостатка падавина, топлих и недовољно снежних зима. Све то утиче на коефицијент влаге у земљишту, односно хлорофил у лишћу. Преко 80 одсто шума је угрожено, исушују се и онда када само једну шибицу баците или чак варница од аутомобила, може настати пожар, објаснио је он.

Ваљаревић је истакао да иако климатски услови утичу на размере пожара, људско понашање је такође важан чинилац имајући у виду да је доста пожара настало због људске непажње или чињенице да је човек некада намерно изазвао пожар.

Како је навео, највише пожара се бележи у источним и јужним деловима Србије због тога што је тамо изражен недостатак падавина, који производи недостатак подземне воде у бунарима, врло исушено земљиште, другачији коефицијент и биолошки минимум река имајући у виду да су реке у источној и јужној Србији на историјском биолошком минимуму.

- Ако смо гледали хидролошку ситуацију Србије, видели смо да су Тимок, Ветерница, Пуста река, Власина биле на биолошком минимуму. Чак је и Јужна Морава била близу биолошког минимума што се није дешавало последњих 100 година, истакао је он.

На питање колико је природи потребно да се опорави од оваквих пожара, Ваљаревић је рекао да је Делиблатској пешчари за потпуни опоравак биљног и животњиског света потребно 30 година, за апсолутни опоравак 50 година, а за регенерацију шуме између 10 и 15 година.

Како је навео, неопходно је да држава направи јасан план и стратегију и направи Министарство за климатске промене, као и да укључи све стручњаке који се баве климатским промене, водама и прилагођавању пољопривреде у припрему таквог плана, да се уради водостратегија, енергетска стратегија и нова пољопривредна стратегија.

Одговарајући на питање да ли можемо јасно да повежемо високе температуре, дуготрајну сушу и низак водостај Дунава, или је ситуација ипак сложенија, Ваљаревић је рекао да се донекле то може повезати, али да је ситуација доста сложенија.

- Никада за све године свог живота га нисам видео овако ниског. Сматра се да једна формула која показује распоред вода у рекама каже да овако низак водостај Дунава можемо да имамо само два пута у 100 година, а Дунав је већ шест пута био овако низак и веома сушан. Његов водни режим снежно-кишни, делимично леднички, ако Дунав овако настави сви смо угрожени, оценио је он.

Ваљаревић је додао да је због тога неопходно да све подунавске земље, које су зависне од Дунава због туризма, риболова, рекреакције, воде и пољопривреде, треба заједно да сарађују како би виделе како побољшати ситуацију.

Извор: Танјуг