ОВА 4 ЗАКОНА ЋЕ НАМ ПРОМЕНИТИ ЖИВОТЕ, НИШТА НЕЋЕ БИТИ ИСТО: Чека нас усвајање ових нових правила
Нове измене.
Јавност је помно пратила конституисање Скупштине Србије, а сада ишчекује име новог мандатара и састав будуће владе, пред којом ће у 2024. бити многе важне одлуке, како на глобалном нивоу попут решавања ситуације на Космету и нашег даљег пута ка ЕУ, до оних "обичних" које се тичу функционисања људи у свакодневном животу.
КЛИКНУО НА ЛИНК КОЈИ МУ ЈЕ СТИГАО У ПОРУЦИ И ЗАЖАЛИО! Нећете веровати шта му се десило, ово је за НАУК свима
ВАЖАН ВИКЕНД ЗА ОСМАКЕ! Почиње полагање пробних завршних испита, прва на реду математика
АНЕ ЈОШ УВЕК НЕМА! ОГЛАСИО СЕ ЊЕН БРАТ, УКАЗАО НА ОВЕ СУМЊЕ: Нови детаљи о потрази, породица на ЛЕКОВИМА!
И док чекамо да видимо како ће изгледати ново рухо српске политичке сцене, неке веома важне одлуке сачекаће главне актере одмах по преузимању дужности.
Забрана пушења
Актуелна министарка здравља Даница Грујичић није крила настојање да за време њеног мандата уведе потпуну забрану пушења у угоститељским и другим затвореним објектима, али и на многим јавним местима на отвореном.
У тој намери најдаље се и стигло, а према њеним речима, предлог закона којим се потпуно забрањује пушење на јавним местима - кафићима, ресторанима, баровима, стадионима, аутобуским стајалиштима "прошао" је ресорно Министарство здравља и прослеђен је осталим министарствима на усаглашавање. Ту се, бар за сада, стало.
Процедура налаже да тек након што добије сагласност осталих ресора креће јавна расправа, затим документ усваја Влада Србије и на крају парламент.
Подсетимо, истраживања су показала да 75 одсто становништва подржава такво законско решење, док статистика каже да у Србији пуши око 32 одсто одраслих грађана. Јавна дебата, баш попут наведених процената одражава сву различитост мишљења о овој теми.
Министарка Грујичић је у више наврата позвала грађане да притисну Министарство финансија које се, како је нагласила, "стално вади" да од акциза на цигарете држава зарађује, чиме је само поткрепила гласине да се доношење ових промена смишљено пролонгира.
Обавезан војни рок
Србији се већ годинама прича о враћању обавезног служења војног рока, али се последњих месеци отишло корак даље пошто је Генералштаб ВС у јануару званично покренуо ту иницијативу.
До 1. маја ова институција заједно са Министарством одбране требало би да достави председнику Александру Вучићу све предлоге модела обавезног служења војног рока након чега ће заједно донети коначну одлуку. Због тога се не очекује да војна униформа буде обавезна пре почетка или средине 2025. године.
Како ствари сада стоје, обавезни војни рок требало да се састоји из два дела и да траје три месеца. Идеја је да обука буде из два дела - теоријска и практична:
- Теорија би обухватала основе војне тактике и технике, војно право, прву помоћ и самозаштиту, АБХ одбрану
- Током практичне обуке регрути би научили како се раставља и саставља оружје, гађа из различитог пешадијског наоружања, прошли би и борбу без оружја и самоодбрану, кретање и маскирање на бојишту.
По садашњем закону, обавезни војни рок би служили сви мушкарци млађи од 27 година, мада је раније било могуће "одлагање војске" до 30. године. Приговор савести на служење војног рока и даље ће бити могућ с тим што би "цивилна војска" другачије изгледала.
- Не мислим да они који се позову на приговор савести, треба да иду у обданишта. Ако имате право да истакнете приговор савести, то је за ношење оружја, то није за живот у касарнским условима - рекао је министар Вучевић.
Како се могло чути, они који би изразили "приговор савести" такође би као и сви други били распоређени по касарнама, само не би имали додир са оружјем. Такође, имали би дупло дужи војни рок, а то значи најмање шест месеци.
Родно (не)осетљиви језик
Закон о родној равноправности требао би у целости да ступи на снагу 1. јуна 2024. године, иако је усвојен три године раније. Јавности најинтересантнији и најинтригантнији део је онај о употреби родно осетљивог језика.
Баш као и те 2021. године када је усвојен, део закона и данас дели Србију на две стране. С једне се налазе они који су за употребу родно осетљивог језика, с друге стране они који су против.
А највеће несугласице везане су за „превођење“ звања и занимања из мушког граматичког рода у женски, па би од 1. јуна и званично требало да имамо аташеицу (аташе), водичицу/водичкињу (водич), ватрогаскињу/ватрогасиљу (ватрогасац), жетелицу (жетелац), уз појмове на које смо одавно навикли попут професорица/професорка, докторица/докторка, министарка, премијерка, адвокатица.
Како стоји у Закону о родној равноправности, родно осетљиви језик треба да се користи у школским уџбеницима, наставном материјалу, сведочанствима, дипломама, лиценцама, али и у медијима који су као средство јавног информисања дужни да почну са применом истог. За непоштовање одредби 37 и 44 закона биће кажњени органи јавне власти са 5.000 до 150.000 динара, док медији неће новчано одговарати.
Заштитник грађана је крајем фебруара најавио да ће покренути поступак оцене уставности одредби које се односе на употребу родно осетљивог језика, а све се гласније чује став оних који сматрају да би будућа влада Србије требало да повуче Закон.
Међутим, након Пашалићевог поступка, реаговало је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, које је предложило закон, наводећи "да је Заштитник грађана Зоран Пашалић учествовао у доношењу тог закона 2021. и да тада није имао примедбе". Како додају, "није реаговао ни 2023. када су се захуктале дискусије у јавности о примени родно осетљивог језика".
Онај ко јесте реаговао су Матица српска, Српска академија наука и уметности, Српска православна црква, поједине десничарске странке, али и Савет за српски језик, независно тело при Влади Србије које је најавило да ће новоформираној Влади пренети препоруку и став да се укину све лингвистичке одредбе из Закона о родној равноправности јер су написане без консултовања релевантних институција.
У "проблему" су и издавачи школских уџбеника који још увек чекају смернице о томе како би књиге и наставна средства требало да изгледају по питању употребе родно осетљивог језика, али и ово питање мораће да буде решено до 1. јуна 2024. године.
Забрана увоза аута са Еуро 3 и 4 мотором
Упркос најавама да ће забрана увоза половних аутомобила са нормама Еуро 3 и Еуро 4 постати важећа 1. јануара 2024. године, то се није догодило. Уредба која би регулисала ово питање још увек није усвојена, а док је трговцима половњацима ово питање "бити или не бити" форме, делује да за сада нема одговора надлежних државних институција.
Према подацима које је објавила Српска асоцијација увозника возила и делова, више од половине увезених половних аутомобила у 2023. години имали су Еуро 3, односно Еуро 4 мотор. Тачније, од укупног броја увезених возила чак 55,4 одсто је оних са моторима који испуњавају Еуро 3, односно Еуро 4 еколошке норме – укупно 73.051 возило.
Поред тога, Србија је једина земља у региону која још увек допушта увоз "половњака" произведених до 2010. године.
Професор Саобраћајног факултета у Београду Милан Вујанић рекао је за Јуроњуз Србија да је таква одлука увек економско-политичка и додаје да то што би евентуално био забрањен увоз не значи да се та возила неће користити у Србији, јер ће се трговина већ регистрованим возилима те врсте наставити. Поставља се питање, шта се онда чека?
Одлуке које су на будућој Влади Србије по питању свих наведених тема биће пропраћене са великом пажњом, а имајући у виду то да дубоко деле српску јавност, без сумње ће и доносити и одузимати политичке поене.
Извор: Србија Данас/Блиц
