Лекари предлажу оштрије мере: Објављено од чега зависи ПАД ЕПИДЕМИЈЕ И ВАЖНА ПОРУКА за сваког грађанина (ВИДЕО)

У Републици Србији је до 15 часова 9. априла 2020. године регистровано укупно 2.867 потврђених случајева COVID 19, а регистрован је 201 новооболели.

На респиратору се налази 127 особа. Нажалост од претходног извештаја имамо и један смртни случај, укупно 66 жртава.

-У Републици Србији је до 15 часова 9. априла 2020. године регистровано укупно 2.867 потврђених случајева COVID 19. Од последњег извештаја до 15 часова тестирани су узорци 1.586 особа од којих је 201 позитиван. Хоспитализован је 1.891  пацијент. На респиратору је укупно 127 пацијената. До 15 часова у Републици Србији тестирано је укупно 12.347 особа која су испуњавале критеријуме дефиниције случаја. У последња 24 часа преминула је једна особа мушког пола, односно укупно 66 од почетка епидемије. Просек година преминулих је 64,3 - рекла је докторка Дарија Кисић Тепавчевић. 

Како је истакла докторка Кисић Тепавчевић сви пацијенти имају све неопходне услове за лечење и нема занемаривања пацијената.

Директор Инфективне клинике доктор Горан Стевановић је рекао да је девет особа на Инфективној клиници у Београду на респираторима и да је њихова клиничка слика озбиљна.

- Пацијенти добијају терапију у складу са њиховом клиничком сликом. Поседујемо све медикаменте и имамо адекватне услове да свим пацијентима пружимо максимум. Девет лица се налази на респираторима и они су у животној опасности - рекао је он.

Докторка Кисић Тепавчевић је упутила апел свим грађанима да поштују мере превенције и заштите и не оглушавају се о њих.

- Сада је прави тренутак да поштујемо мере које се спроводе. Оне ће врло брзо да покажу резултате. Видимо да су бројеви стабилни и у лаганом паду. То не сме да нас завара, морамо да се максимално концентришемо. Ако овако наставимо извесно је да се ближи пад ове епидемије - истакла је Кисић Тепавчевић.

Током питања новинара докторка Дарија Кисић Тепавчевић истакла је да сви чланови Кризног штаба прате сазнања и истраживања широм света из области еидемиологије и имунологије и из области лечења и лабораторијске могућности за борбу против корона вируса.

- Један огроман тим ради на свему овоме, свако из своје области свакодневно се информише. Прате се сва сазнања која се појављују у свету - каже она.

Доктор Предраг Кон је одговарајући на питања новинара истакао да нема одговоре на наводе да се у фабрици "Јура" не поштују препоручене мере заштите и превенције.

- Што се тиче мера у фабрици Јура о којима се распарављало, немам одговор на питање шта ако се не поштују те мере и мислим да свако треба да ради свој посао. Струка је овде да каже шта треба, а питање треба поставити некоме другом. Желим да кажем да су у Србији капацитети за болничко лечење пуни и да се свакодневно припремају нови објекти за смештање оболелих. Чим се једна болница скоро напуни, ми оспособљавамо нови објекат. На ивици смо капацитета за средње тешке и тешке случајеве. У Нишу се цела болница претвара у ковид болницу, а Војна боница у Нишу се претвара за болницу за оне пацијенте који немају ковид - рекао је Предраг Кон.

Како је доктор Стевановић рекао да у Србији нема проширења капацитета Србија би била у великом проблему.

- У Београду су се капацитети сукцесивно укључивали и тако ће бити и настављено. Рационализација захтева да се поделе пацијенти тако да се након попуњених капацитета попуњавају нови капацитети је добра. Разлика између Београда и осталих центара је у томе што Београд нема централизован капацитет већ више места за пријем пацијената са корона вирусом - каже Стевановић и додаје: 

-Непоштовање мера дистанцирања даје резултате и неопходно је да се тако и настави. Не могу вам одговорити због чега већи број мушкараца умире, него жена. За то је неопходно да прође време да би се дало научно објашњење - рекао је Стевановић. 

Доктор Предраг Кон је рекао да је струка та која треба да даје одговоре о корона вирусу и да је то једино пожељно. Такође, истакао је и да се масовно тестирање укључује постепено јер Србија нема довољно кадра како би се изборио са толиким наглим повећањем емидемије.

- Масовно тестирање се повећава постепено јер немамо таквог кадра да бисмо одговорили таквом наглом повећању епидемије. Нико није ово очекивао. Озбиљно је и питање зашто немамо тог кадра које подразумева и однос према том делу медицине. Врло јасно се види да је ова ситуација ванредна. Сваки део је добро планиран, иако се мислило да може много више да се уради - навео је он и објаснио да је у оквиру припрема за масовно тестирање урађено све могуће са постојећим капацитетима. 

- Индикације које смо дефинисали за тестирање смо прилагодили мерама масовног тестирања. Због недостатка капацитета имамо некад застој у анализи и објављивању резултата. Јако је битно нагласити да је завршена изградња специјалне лабораторије за ковид уз помоћ колега из Кине. Њен капацитет ће бити 2.000 тестова дневно и она ће бити у функцији крајем следеће недеље - рекла је докторка Кисић и указала на то да су тестирањем обухваћене све ризичне групе. 

Доктор Предраг Кон је послао поруку свим људима и посебно нагласио да је струка потпуно сагласна да треба да се прекине сваки контакт међу људима.

- У целој овој ситуацији ми јесмо добро и надаље морамо да будемо врло стриктни у свим мерама које смо испланирали. Сама кривуља епидемије је добро, свакако би било боље да је и она другачија. Оно чега се плашимо то је да не уђе у осетљиву средину и да не дође до наглог повећања. Мислим на колективне центре за старе и ту је ситуација највулнерабилнија. - навео је Кон.

Начелник Инфективне клинике Горан Стевановић истакао је да Србија брзо учи и да су српски лекари доста тога научили о корона вирусу, али да наравно ни у свету, па ни овде нису познате све појединости овог вируса. 

- Научили смо доста. Знамо како рано да препознамо болест и како да препознамо људе који могу да развију компликације. Научили смо да прилагодимо начине лечења пре свега у интензивним негама. И даље нисмо задовољни, немамо одгооворе на сва питања. Заиста не знамо зашто мушкарци више умиру, али сада нема ни времена да се такви подаци статистички обрађују и извлаче закључци, али доћи ће се и то тих сазнања - рекао је Стевановић.

Говорећи о тестирању у српским срединама на КиМ, Кисћ је рекла да се ту ради са особама са благим компликацијама и да је струка задовољна контролом ширења вируса.

На питање да ли ће се полицијски час додатно продужити од четвртка до понедељка у сусрет православном Ускрсу, Кон је рекао да се о томе није размишљало.

- Више размишљамо о томе да ли ћемо као струка предложити нешто још оштрије. Јасно је да мора доћи до прекида контаката и то се мора урадити што пре јер ћемо тако имати најбоље ефекте. Нису ми празници на првом месту. Сачекаћемо да видимо које су бројке у наредним данима и да ли имамо ефекта, ако се јасно буде видело да имамо пада, онда ћемо предложити одговарајућу одлуку. Сви епидемиолози без изузетка подржавају овакве мере - рекао је Кон.

Кисић је рекла да је хала Чаир скоро попуњена и да се зато пацијенти пребацују у оне капацитете где има места, а да има доста пријава респираторних инфекција, али да то не значи да ти људи имају корона вирус. 

- Када су у питању деца још увек се налазимо у сезони респираторних инфекција. Током претходне недеље пријављено је више од 1.000 респираторних инфекција сличних грипу међу којима су најмлађи. Респираторних инфекција има које нису корона вирус - рекла је Кисић и додала да је више од пола узраста од 0 до 4 године.

Кон је рекао да се свакодневно мери број респираторних инфекција у Београду и да је то све екстремно ниског интензитета и занемарљиво је.  

Доктор Стевановић је рекао да је у Београду за здравствене раднике обезбеђен смештај за највећи број радника.

- Напомињем да нигде у Европи не постоји препорука, па и код нас, да здравствени радници не одлазе својим кућама. На томе се ради свакодневно - навео је он и објаснио шта се догађа са тестирањем потенцијално оболелих особа:

- У појединачним случајевима се дешава да се резултати чекају дуже. Србија нема капацитете да пацијети буду док чекају резултате потпуно изоловани. Људи се држе на дистанци. Зато је ризик од ширења инфекције много мањи. Највећи број тестираних добије резултате у оквиру од 24 сата. Тестови се некада понављају више пута, а некада је неопходно поновити и узимање узорка - рекао је Стевановић.

Доктор Стевановић је о брзим тестовима рекао да они нису примењени у Србији јер су најсигурњи регуларни тестови, а не брзински. 

- Не користимо те брзе тестове јер ниси најсигурнији. У Србији то не примењујемо, најсигурнији су нам ови регуларни које и користимо. Као и за све вирусне инфекције као и код ове постоји много различитих симптома. То је и разлог на формирању шире мреже лекара који ће се јављати у ковид амбуланте. Лекари су веома упућени који све симптоми могу да се јаве. Оно што је битно за наше грађане то је да се јаве лекарима и да ураде тест самопроцене или да се јаве ковид амбулантама - рекао је Стевановић.

Докторка Кисић Тепачевић је на питање новинара каква је процедура за председник Србије Александра Вучића након што је објављено да је његов син позитиван на корона вирус рекла да је протокол исти за све.

- Протокол је за све исти, примењује се на свакога. Каква ће бити процедура зависи од тога да ли је особа била изложена вирусу односно да ли је била у контакту са особом која је носилац висруса. Особа је најзаразнија у периоду од 24 сата након заразе и 24 сата након појаве првих симптома, то је веома важно. Прокол је исти и више фактора је у питању. Желим и да нагласим као информацију да када је у питању број заражених медицинских радника, он је стабилан и изности 10 одсто - објаснила је Кисић.

Свим грађанима који имају одређене симптоме респираторних инфекција доступни су бројеви телефона, према месту пребивалишта, у времену од 08 до 22х, на којима могу добити све потребне информације, као и препоруке о даљем поступању, од дежурних епидемиолошких радника. 

За ближе информације можете контактирати 064 8945 235 (број који је отворило Министарство здравља), затим Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић–Батут" (ул.Др Суботића бр.5, 11000 Београд; Тел: 011 2684 566) или институте/заводе за јавно здравље на територији на којој боравите.