Ваш мобилни телефон је шпијун: Популарне апликације крађу података претварају у игру - Ево како да се заштитите

Недавно су откривене малициозне апликације које се представљају као популарни програми за дописивање, а заправо краду поруке, контакте, фајлове и друге личне податке корисника. Чак и “бесплатне” апликације које делују безопасно могу пратити локацију, навике и контакте и прослеђивати те информације трећим странама.

За обичног корисника, то значи да сваки телефон и свака инсталирана апликација потенцијално може да прати шта радите. Стога, безбедност телефона више није само питање лозинке или ПИН-а, а напади су софистицирани и не бирају жртве, па је свако ко користи паметни телефон или таблет потенцијална мета.

Мреже на којима највише вребају хакери

Милош Јовановић, експерт за праћење и прислушкивање телефона, говорио је томе како паметни телефони могу да нас шпијунирају, како

- Apple је послао обавештење свим својим корисницима, јер смо ми заборавили да користимо друштвене мреже. Самим прихватањем услова коришћења, ми смо већ шпијунирани одавно. Прихватањем услова сваке апликације, ви сте дали хакеру више информација, него што би он икада могао да узме од вас. Већ деценијама уназад, телефони реално прате и шпијунирају сваки наш корак. Наравно, не наводе да је то шпијунажа, већ побољшање и унапређење корисничког искуства. Запаковано у једну лепу фолију - каже он.

Објаснио је и постоји ли адекватна заштита.

- Данас је немогуће бити изолован из дигиталног света. Некоришћење телефона је немогуће. Значи од стране државе смо сваконевно праћени. Постоји и "фишинг", то је акција коју спроводе хакери и праве страницу коју ви посећујете. На пример банке, курирске службе, Инстаграма, Фејсбука - каже Јовановић и додаје:

"Пакет се изгубио, пошаљите поновне податке"

- Таква страница је иста као и оригинална а играју на карту страха, односно терају вас да предузмете неку хитну акцију. Тражили су људима да у року од 24 сата пошаљу порнографске слике и слике мале деце како би "сарађивали" са државом. Хакери иду на емоцију страха, не на технологију. Пошаљу поруку "пакет се изгубио, пошаљите поновне податке" или "узели су вам новац са рачуна, пошаљите лозинку, или вам нећемо спасити новац." Увек се иде на хитност. - истиче.

Каже и да је едукација од пресудне користи, јер нас у супротном прати страх.

- Када се било коме јави страх, тад треба да застане. Сви они играју на карту страха. Разуман човек никада неће кликнути на сумњив линк. Али, ако сумњив линк прати порука "ако не кликнеш, десиће се нешто", тада се треба обратити пажња. Обратите пажњу шта кликћете и коме дајете информације - закључује он.

Извор: Србија Данас/Курир