ВЕЛИКИ ГУБИТАК ЗА СРПСКУ НАУКУ: Преминуо познати историчар из чијих уџбеника смо сви учили
За дописног члана Академије наука и уметности РС изабран је 21. јуна 2004. године, а за редовног 5. септембра 2008. године.
Угледни српски историчар академик Раде Михаљчић, професор емеритус Универзитета у Бањалуци и редовни члан Академије наука и уметности Републике Српске, преминуо је данас у Београду у 83. години.
Михаљчић је рођен 21. јануара 1937. године у Средњој Јурковици код Градишке. Као дечак одведен је у јасеновачки систем логора, у којем је изгубио родитеље и најближе сроднике. Основну школу похађао је у Сиску и Котор Варошу, а гимназију у Бањалуци.
Дипломирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1960. године, а затим на истом факултету магистрирао 1965. године, те докторирао 1971. године.
Током 1966. и 1967. године провео је три месеца у Француској, на специјализацији код чувеног историчара Жоржа Дибија, и седам месеци у Грчкој.
На Филозофском факултету Универзитета у Београду прошао је кроз сва звања, од асистента до редовног професора, у звање редовног професора је изабран 1984. године. Био је и редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, а 2009. године Универзитет у Бањој Луци му је доделио звање професор емеритус.
За дописног члана Академије наука и уметности РС изабран је 21. јуна 2004. године, а за редовног 5. септембра 2008. године.
Академик Михаљчић је аутор многих дјела, а најзначајнија су: "Крај Српског Царства", "Лазар Хребељановић ‒ историја, култ, предање", "Јунаци Косовске легенде", "Српска прошлост и народно сећање", "Изворна вредност старе српске грађе", "Владарске титуле обласних господара" и "Закони у старим српским исправама: правни прописи, преводи, уводни текстови и објашњења".
