Велики празник је пред нама: На Крстовдан се враћају дугови, сређује кућа и једе само грожђе - Босиљак се уноси из посебног разлога, а ако буде облачно народ верује у ово

Православни верници 27. септембра обележавају Јесењи Крстовдан, познат и као Воздвижење Часног Крста. Овај велики празник, означен црвеним словом у црквеном календару, носи снажну поруку духовног и телесног прочишћења, али и симболичан почетак припрема за предстојеће хладне дане.

Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места.

Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару, где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.

Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господи помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама.

На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.

Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.

- Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију, одакле га је на Голготу, "ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије", записано је у Охридском прологу владике Николаја Велимировића.

- Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света, написао је епископ Николај.

Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове делове узимали су спретни верници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.

Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.

Пост - више од одрицања од хране

На Крстовдан се по правилу пости, али пост се не односи само на јеловник, већ и на стање духа. Исхрана тог дана сведена је на најједноставније - храну без уља и без намирница животињског порекла. Али суштина је дубља.

- Пост на Крстовдан није само телесна дисциплина, већ и прилика за духовно чишћење и смирење, истичу духовници.

Уздржавање од негативних мисли, лоших поступака и унутрашње немире представља главни циљ овог поста, чиме се верник приближава унутрашњем миру и духовној јасноћи.

Босиљак као заштитник дома

Један од познатих обичаја везаних за Јесењи Крстовдан јесте уношење освештаног босиљка у кућу. Ова мирисна биљка има посебно место у православној традицији.

- Босиљак се сматра симболом мира, вере и заштите, а верује се да његово присуство у дому штити укућане од лоше енергије и болести.

Зашто се једе грожђе баш на овај дан?

Грожђе има посебно значење на Крстовдан. Оно се тог дана једе као симбол духовне и материјалне благости, а у народном веровању доноси срећу ономе ко га тог дана поједе.

- Грожђе симболизује слатку победу и плодност, а конзумирањем на Крстовдан призивамо обиље и успех, каже предање.

Повратак дугова - чин чишћења савести

Још један важан обичај који се везује за овај празник јесте враћање дугова – не само материјалних, већ и моралних. Овај гест симболизује спремност да се односи међу људима очисте и сведу на поштење и међусобно поштовање.

- Враћањем дугова ослобађамо се терета и стварамо мир са другима, али и са самима собом.

Дан за јачање вере и породичних вредности

Крстовдан је, изнад свега, позив верницима да се подсете дубоке снаге коју носи вера, али и да негују породичне и заједничке вредности. Овај празник не подсећа само на Христов крст, већ и на снагу коју људи могу пронаћи у вери, скромности и искреним делима.

Обичаји на Јесењи Крстовдан: Добро је средити кућу

На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе, пише РТС.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На тај дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све "ићи наопако".

У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак, јер се верује да има моћ да однесе негативну енергију.

Народна веровања: На Крстовдан се види каква ће зима бити

Према народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.

Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.

Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме, пише Данас.

Свети Јован Крститељ

Тиха киша о Крстовдану такође предсказује благу зиму.

Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.

Знимљиво је и да се за људе рођене на овај дан верује да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

Крстовдан се слави два пута годишње

Крстовдан је велики празник који се слави два пута годишње: 27. септембра – јесењи Крстовдан и 18. јануара - зимски Крстовдан.