Српска православна црква одговорила његовој мајци: Милан Ђорђевић је изустио само једну реченицу, а онда је уследила трка са временом и агонија која и даље траје (ВИДЕО)

Од тренутка када је Милан Ђорђевић нестао, његова мајка води очајничку борбу, а последње речи које јој је изговорио пред нестанак постале су симбол агоније која не престаје - чак је и Српска православна црква морала да одговори на њен вапај.

Нестанак фармацеута Милана Ђорђевића (42) из Ниша и после 15 месеци остаје нерешена мистерија. Последњи пут виђен је 10. јуна 2024. на паркингу испред планинарског дома на Бојаниним водама, одакле му се губи сваки траг. Ни опсежна потрага, у којој је учествовало неколико стотина људи, није донела резултате, а његова мајка Марица Ђорђевић испричала је како се осећа и чему се нада.

- Ево, прошло је већ 15 месеци, а нама је све теже. Прекјуче ми је позлило док сам гледала његове фотографије. Помислила сам да ћу се срушити, а да још нисам сазнала где ми је син. Моје муке не бих пожелела никоме - почела је своју исповест неутешна мајка.

Тог дана, у подне, Милан је службеним аутомобилом марке "шкода", пословно обучен, дошао до паркинга испред планинарског дома на Бојаниним водама. Паркирао је возило, изашао и нестао у непознатом правцу. Вишедневна интензивна потрага Суве планине, у којој је учествовало неколико стотина људи - полицајаца, припадника Жандармерије, Горске службе спасавања, планинара, рођака и пријатеља, али није дала никакве резултате. Ни након 15 месеци није пронађен ниједан траг који би разјаснио мистерију његовог нестанка.

- Немамо никаквих информација, али не губимо наду да је жив. У полицији су нам раније говорили: "Нема ништа ново", а сада све чешће чујемо: "Као да је у земљу пропао". Молим све да се јаве ако имају било какву информацију, да се јави и он, ако може. Можда и не сме. Најтеже је то што нема никаквог трага. Да се јави макар однекуд, да нам да трунку наде - испричала Марица.

Она каже да је прича о Милановом нестанку обишла цео регион, али да то није донело нове трагове.

- Сви знају да га тражимо. Добила сам потврду од Српске православне цркве да није ни на Хиландару, нити у било ком манастиру у Србији, Црној Гори или Републици Српској. Људи су преко друштвених мрежа чули причу о њему, и верујем да је и он, ако може да користи телефон, у току с тим. Ако је жив - а ја не смем да помислим на ишта друго осим да јесте - онда верујем да ће нам се једног дана јавити. Сваког дана се надамо да ћемо нешто чути - додала је Марица.

Милан је завршио Медицински факултет и годинама радио као заступник једне познате фармацеутске компаније. Стабилна пословна, породична и животна ситуација само додатно појачавају мистерију његовог нестанка.

- Био је добар, вредан и поштен. Не зато што је мој син, свако ће вам то рећи. Никоме није јасно шта се догодило. Није имао проблема, све је било на месту. Мислим да ту нешто није чисто. Људи ме срећу где год да пођем, питају. Један комшија ми је рекао: "Како прочитам вест о томе, мука ми је". А како је тек мени... - јадала се мајка несталог Нишлије.

Сам нестанак и догађаји тог дана остали су обавијени мистеријом. Милан је 10. јуна ујутру, око 8.10, дошао код мајке, попио кафу, послао неколико мејлова и рекао јој: "Идем, Маро, да радим". Из Зонског центра у Нишу узео је аутомобил, обавио један телефонски разговор, а потом стигао у УКЦ Ниш на заказани састанак са једном докторком. На састанак је стигао раније, у 10.30, и око 11 часова изашао из болнице. У 11.30 био је у Јелашници, а сигурносна камера га је у 11.40 снимила у Доњој Студени. Пет минута касније, послао је супрузи поруку да неће стићи по ћерку у вртић. Од тог тренутка му се сваки траг губи.

Како се није вратио кући, породица је убрзо кренула у потрагу. Уз помоћ паметног сата, лоциран је службени аутомобил на паркингу планинарског дома на Бојаниним водама, 19 километара од Ниша. У возилу су остали његови мобилни телефони, лаптоп, новчаник, док је пасош пронађен код куће. Возило је било уредно закључано. Пас трагач је реаговао само на његов мирис на паркингу, на тераси планинарског дома и код осматрачнице, али ни на једној од стаза. Претражена је читава Сува планина, али није пронађен ниједан траг.

Марица сматра да њен син није сам отишао у планину.

- Горе нема ништа. Једини начин да оде одозго јесте да га је неко ставио у ауто и одвезао. Сео је из кола у кола и довиђења - испричала је за медије тих дана када су активно претраживали терен.

У истрази није било никаквог помака. Анализа телефона није открила смер у којем би се истрага могла кретати. Испитиване су разне теорије, али докази нису пронађени. Остало је само много питања и још више бола у породици.

Марица се присећа и детаља који је додатно збуњује: на гумама Милановог аутомобила била је црвена земља, што указује да је возило, макар накратко, померено од планинарског дома до оближње осматрачнице, а затим враћено на паркинг. Зашто и како, остало је непознато.

Породица је чак преко црквених канала покушала да провери да ли је Милан можда у неком од манастира, али су сви одговори били негативни. Данас, 15 месеци касније, они и даље траже истину и апелују на све људе да помогну. Недавно су израдили и нове фотографије Милана, настале непосредно пре његовог нестанка, у нади да би могле помоћи у препознавању и евентуалном проналаску.