(ВИДЕО) Учитељица певала и додиривала се по интимним деловима пред целим разредом! Родитељи реаговали, а јавност је подељена: "Да ли је ово нормално?"
Нико не оспорава идеју наставнице, али је јавност подељена када је у питању начин на који је то спровела у дело.
Наставница Гелда Вотербер из Намибије постала је глобално позната након што је на ТикТоку објавила видео у којем са својим ученицима пева дечију песму о телесној аутономији и границама где се додирује по својим интимним регијама алудирајући на шта се односе "приватни делови".
Песма, која траје 51 секунду, садржи стихове попут: "Ово су моји приватни делови, нико их не сме дирати", а деца певају заједно са њом. Видео је за неколико дана прикупило више од 100 милиона прегледа, изазивајући бројне реакције широм света.
Гелда Вотербер је објаснила да је песма резултат њеног личног искуства и жеље да деци пружи алате за заштиту од злостављања. Она је истакла да је у својој младости желела учитеља који би јој помогао да препозна и пријави непримерено понашање. Њена мисија је да постане учитељ који пружа заштиту и сигурно окружење за децу, како би им помогла да достигну свој пуни потенцијал, преноси НБЦ news.
Реакције на песму су помешане. Многи родитељи и стручњаци поздравили су иницијативу, сматрајући да је едукација о телесној аутономији кључна за заштиту деце. Међутим, постоје и критике. Неки сматрају да је песма и начин на који је наставница спорвела превише експлицитна за децу, док други сматрају да је тема превише озбиљна за тако младе узрасте.
Подељене реакције и у Србији
У Србији, оваква иницијатива изазива сличне подељене реакције. Док неки сматрају да је важно едуковати децу о телесној аутономији, други сматрају да је тема превише деликатна за школску децу. Овај случај поново отвара питање како и када треба уводити децу у теме као што су телесна аутономија и заштита од злостављања.
Песма учитељице Вотербер поставља важно питање: како балансирати између заштите деце и очувања њихове невиности? Док неки сматрају да је едукација кључна за превенцију злостављања, други сматрају да треба пажљиво бирати начине и тренутке за увођење оваквих тема.
Овај случај такође указује на ширу друштвену потребу за разговором о телесној аутономији и заштити деце. Без обзира на различита мишљења, јасно је да је важно отворити дијалог о овим питањима и пронаћи начине како ефикасно и одговорно едуковати децу.
На крају, оно што песма учитељице Вотербер несумњиво носи јесте подсећање на важност едукације деце и препознавање и пријаву непримереног понашања, како би се створило сигурније окружење за њих.
