"ВЛАДА ЕПИДЕМИЈА РАКА, ДИЈАБЕТЕСА И ИНФАРКТА!" Лекари упозоравају да због страха од короне прети још већа опасност
Како су потврдили српски стручњаци, има доста "запостављених случајева".
Последња у низу вести која је стигла - никад више оболелих од карцинома. Није прошло много времена откако су се појавиле информације да је све више и оних који болују од дијабетеса. А онда и једно питање: када сте последњи пут ишли код стоматолога?
МОЖЕ ЛИ "ШВЕДСКИ МОДЕЛ" ОПСТАТИ У СРБИЈИ? Колико се мере поштују у земљи где народ воли да се грли, рукује и љуби
НЕКАД СУ БИЛЕ ЖРТВЕ НАСИЉА, А ДАНАС УДРУЖЕНЕ СА МАШИНАМА: Прошле пакао, сада кроје своју судбину
ОТКРИВЕНИ НОВИ СИМПТОМИ КОРОНА ВИРУСА: Јављају се пре свих других и јасно показују какво је стање
Све нас то води једном закључку - упоредо са глобалном пандемијом корона вируса, прете ли нам и епидемије хроничних и зубних болести? Чини се да је то врло извесно.
Како се пандемија развијала растао је и страх од непознатог, а врло опасног вируса - односно страх да се истим и не заразимо. Ипак, са друге стране занемарио се страх од свих познатих болести.
Мање се одлазило лекару, мање се одлазило на контроле, доста времена се проводило у карантину и сада, месецима касније такве навике су дошле на наплату. Управо са тим се слажу наши саговорници - лекари.
Сви су бежали од нас
Она каже да се јављају махом кардиоваскуларни и психијатријски болесници, а да због страха од заразе која би имала озбиљне последице за њих мање долазака лекару правили су и пулмолошки болесници.
- Сада се све већ враћа у нормалу, свакодневно презаказујемо пропале термине из марта, априла, како се која болница отвара и излази из ковид систем, тако заказујемо прегледе који је требало да буду давно обављени - каже др Грујић.
Она каже да има доста "запостављених случајева".
- То су пацијенти који су имали неке симптоме хроничих болести, али нису долазили код лекара због страха. Нисмо реаговали на време и они сада долазе у другим стадијумима.. Такође имамо доста шлогова након прележане короне, инфаркта, карцинома, права је епидемија и то нажалост доста међу младим људима - закључује докторка Грујић.
Слична ситуација је и када је реч о болестима зуба. За време најјачег удара короне на тај се сегмент здравља махом заборављало. Управо то каже и наша саговорница.
"Ионако мало долазе, за време короне још мање"
- Један дужи временски период је било смањен број прегледа. До пре једно месец дана долазили су пацијенти само за хитне интервенције. Данас је то другачије и јављају се они који су своје прегледе због страха од корона вируса одлагали - каже стоматолог Ана Митровић.
Она истиче да је нега зуба у нашој земји ионако на незавидном нивоу, а коророна вирус и страх од заражавања свакако је још више одмогао у већ неповољној ситуацији.
- Ми свим пацијентима којих је сада више дајемо упитник и меримо температуру. У стоматолошким установама хигијена је ионако појачана, сада је то на још вишем нивоу - истиче она.
Због свега реченог не чуде све црње статистике које пристижу из дана у дан. Тако на пример лошу статистику везану за дијабетес погоршала је и тренутна епидемија ковида 19, која је бацила сенку на остале хроничне болести и пацијенте који од њих болују, као и на напоре лекара да им, у време кризе изазване овим вирусом, посвете пуну пажњу.
"Долазило свега 20 одсто хроничних пацијената"
- Уколико епидемија потраје, вероватно ни убудуће пацијенти неће моћи да долазе на прегледе код лекара као што су навикли. Због тога ми сада немамо праву слику шта се дешава са шећерном болешћу, нити знамо у каквом су нам стању пацијенти. Од кад је КБЦ "Звездара" престала да буде ковид болница, на заказане контроле дошло је свега 20 одсто пацијената, јер се људи плаше да се не заразе, али то значи да се ни не контролишу редовно - објашњава проф. др Теодора Бељић Живковић, директорка Клиничко-болничког центра "Звездара".
Додатни проблем у свему овоме представља чињеница да су пацијенти са дијабетесом у двоструко ризику од развоја кардиоваскуларних и бубрежних обољења, што додатно погоршава њихову дијагнозу и очекивану дужину живота.
Срчана слабост се јавља као најранија компликација код дијабетеса и то веч у првих пет година постављања дијагнозе дијабетеса код 70 одсто оболелих.