Владимир закорачио у ДРУГИ ВЕК - Овај декица својом ДИРЉИВОМ причом ВОДИ нас на УЗБУДЉИВО ПУТОВАЊЕ!

Стари / Извор: Профимедиа/илустрација

Никад није примио инјекцију, није ишао у школу, али зна да чита

- Стотка и три месеца преко! Изгледа ми да нећу да умрем скоро. Кад сам недавно вадио личну карту у Жагубици, рекао сам им: "Видимо се за десет година" - овако се нашалио Владимир Лукић звани Диме, из Крупаје, који је 14. новембра прошле године напунио читав век.

Зорицу је мајка као бебу СТАВИЛА У ТОРБУ И БАЦИЛА: Шокираћете се кад видите ШТА ЈОЈ ЈЕ РЕКЛА кад су се СРЕЛЕ (ФОТО/ВИДЕО)

Зорицу је мајка као бебу СТАВИЛА У ТОРБУ И БАЦИЛА: Шокираћете се кад видите ШТА ЈОЈ ЈЕ РЕКЛА кад су се СРЕЛЕ (ФОТО/ВИДЕО)

Много је апликација и онлајн курсева, али постоји САМО ЈЕДАН НАЧИН да заиста успешно и лако савладате ЕНГЛЕСКИ ИЛИ НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

Много је апликација и онлајн курсева, али постоји САМО ЈЕДАН НАЧИН да заиста успешно и лако савладате ЕНГЛЕСКИ ИЛИ НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

"Бољи од вијагре, појеш пола кила, па целу ноћ чиниш чуда" Брка из Ковиља открио тајну СВОЈИХ ЧВАРАКА (ВИДЕО)

Живот му је, вели, био мешовит. Претерао је и добро, и патњу, и зло. Додуше, више се патио него што му је било добро. У школу није ишао, па је радио у рудницима "Баре" и "Водна". Пошто није волео да ради у јами, побегао је из ње, па се бавио сточарством. Служио је код других, а када је имао своје овце, козе, краве и свиње, чувао их је на брду изнад села, свашта је радио.

- Господ Бог ме је одржао до сада - наставља кроз осмех деда Диме.

- Да ми је дао рогове, и њих бих морао да трпим. Тако и године морам да носим. Ништа не могу да радим. Обучем се, попијем чашицу ракије, ако има, узмем тојагу и мало прошетам. Не пијем, но пушим! Ал' нема увек. Трпеж. Не пушим, него их је'м. Има да се закопам с цигарама. Пушим већ 60 година, али ми не сметају. Организам ми захтева цигаре - објашњава Диме.

Прича и да никада није примио инјекцију, а лекару је отишао тек недавно, јер има камен у бубрегу, због чега су му уградили катетер. Иако није ишао у школу, деда Диме зна да чита, па воли да прочита новине, посебно у дугим зимским данима. Овај декица ведрог духа и враголасте нарави највише жали што више не може да ради. Зато окупи своје праунуке и чукунунуке и прича им о свом животу. Посебно када је био заробљен у Ђурђеву.

Деда и унук шетају / Извор: Профимедиа

- Као војник, прошао сам Бугарску и Румунију - сећа се дека Владимир као да је јуче било и додаје:

- Немци су ме заробили у Скопљу. Набили су нас у вагоне. По седамдесет нас. Бацали нас као џакове. Отерали нас у Ниш, па у Пирот, па у Пловдив, преко Дунава, па у Румунију. У Ђурђево. Тамо жица. Стража дупла. С обе стране. Био сам 20 дана. Добијали смо парченце нечега, нит је хлеб, нити проја. Били смо пуни вашака. Из лагера нас избавио један Румун, а Србе су отерали у Немачку. И ја сам Србин, али, срећом, знао сам влашки, па ме тај Румун спасао.

Деда Диме прича да је кући стигао на Спасовдан, сеоску заветину. Сада покојном супругом Милосавом оженио се на Тројицу. Њему је било 22, а њој 17 година. Изродили су синове Андреу и Љубишу, који није имао деце и који је погинуо у руднику "Водна", и ћерку Љубицу, која брине о њему. Има две унуке, четири праунука и исто толико чукунунучади.

Деда Диме је имао два брата и сестру, али су сви умрли. Како је био болешљив у младости, побратимио се са Љубицом Савић, која је била здрава.

- То је био старински обичај - каже деда Диме. Напала ме била нека ватра, нисам могао ни да једем, ни да ходам. Отишли смо под родно дрво, ископали смо гнездо и сели. Бабе су користиле врачке и говориле нам шта да радимо. После њиховог бајања, устао сам као да нисам ни био болестан.

Ово НИКАКО НЕ СМЕТЕ ДА РАДИТЕ када вам умре блиска особа: ДУША ПОКОЈНИКА НЕЋЕ ИМАТИ МИРА!