ВОДИЧ КРОЗ КАТАСТАР: Њих је похвалила и Светска банка, а ево како да лакше УПИШЕТЕ НЕПОКРЕТНОСТ (ВИДЕО)

Већина Срба би се насмејала и помислила да је реч о некој земљи Западне Европе. Ипак, једна српска институција је понудила "пречицу" - уместо од врата до врата и месеци чекања, потребно је само неколико кликова и улазите у свет неограничене базе података. Онда не треба да нас чуди, да је и Светска банка рекла - "Србија је лидер  у дигитализацији геодетског сектора".

Реч је о Републичком геодетском заводу и њиховим inovativnnim платформама које из месеца у месец постају нови, бољи модел "битке са ветрењачама" зване упис у катастар непокретности.

И баш због тога, позвали смо Републички геодетски завод да нам кажу нешто више о дигитализацији која је оборила с ногу и светске стручњаке.

Како наводе из РГЗ, дигитализација је дуг процес, али они су задовољни оним што су до сада постигли. Дигитализација тече у неколико смерова и помаже како самим запосленим у катастру, тако и грађанима, али и другим управама са којима катастри и грађани сарађјују, па се на тај начин штеди време, елиминише могућност корупције, повећава доступност и транспарентност.

Брже и лакше

Део грађана још увек мора да иде на шалтер. Међутим, бар за запослене тај део посла је олакшан. У тренутку када грађанин преда документ он се скенира и путем дигиталног система за управљање документима убацује у базу података. Зашто је то важно?

- На тај начин се прво смањује физичко ношење докумената од лица до лица у ланцу. Ти папири су могли у транспорту да се случајно или намерно изгубе, а сада када је све на једном месту, таква могућност се изгубила - објашњава директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић који додаје да је таквом базом података све значајно транспарентније.

Како каже, све и да начелник одређеног катастра има апсолутни увид у рад његовних запослених, до сада није било могуће да у то имају увид они изнад њега. Сада када је све у дигиталној форми, лакша је контрола рада.

Сектор за катастар непокретности прати и контролише рад 170 катастара широм земље. До сада су то обављали већином физичким одласцима у катастре или су им катастри појединачно слали извештаје, што није обезбеђивало потпуну контролу. Дигитализацијом је то све на једном месту, а сектор контроле може да испрати и то колико одређени запослени један предмет држи код себе, као и да ли предмете обрађује хронолошки по правилу, а не преко реда.

То је веома важно, јер се на тај начин смањује могућност корупције и оног стандардног процеса у Срба: "преко везе".

Уместо седам корака, само два  

Сва документација је дигитална, као и размена података за грађане, али оно што је најважније број процедура за грађане је смањен, па самим тим и време за завршетак послаова.

- еШалетер је лице наше дигитализације. Сви захтеви преко еШалтера се решавају у року од пет дана и број решених предмета је много већи. Грађани немају потребу да обилазе више шалтера, јер су институције међусобно повезане, па уместо шест шалтера, користи се само један - наводи Драшковић.

Да би се то што јасније приказало побројаћемо шта је један грађанин током купопродаје морао све да обави на шалтеру.

1. Лице прво иде у катастар да би узео лист непокретности, за који мора да иде да плати таксу и он се чека два дана, када мора да га покупи.

2. Корак је одлазак код јавног бележника који му сачињава уговор.

3. Са уговором и листом непокретности одлази опет у катастар да поднесе захтев

4. Затим опет одлази у банку или пошту након процене колика му је такса да је и плати

5. Лице потом опет одлази у катастар да преда доказ о плаћању таксе и потом чека решење минимум 15 дана

6. Долазак у катастар по решење (или му се оно шаље поштом)

7. Одлазак у Пореску управу ради пријаве пореза.

Данас све то замењује одлазак код јавног бележника који има дигитални приступ већини докумената, па нема потребе за одласком у катастар, једина обавеза грађана поред тога је долазак у пошту или банку да плате таксе.

Они грађани који морају да иду још увек на шалтер, имају опцију плаћања  платним картицама у службама катастра, па се не мора ни да иде у пошту и банку.

- Годишње примамо 2 милиона захтева, од чега је 700.000 су захтеви за провођење промена (они су обилазили 7 шалтера), а 1.300.000 издавање података из евиденције катастра (ови су обилазили 4 шалтера) - објашњава Драшковић и додаје да од ових 1.300.000 странке углавном долазе да би та документа предала неком другом државном органу. Сада највећи број њих више не мора да долази у катастар јер државни органи преко сервиса еЗуп пристипају подацима катаста директно траже те податке за завршавање правних послова странке.

А шта је то еЗуп? 

Софтвер еЗуп омогућава приступ бази података других органа са којима сарађује катастар и грађани у процесу уписа у катастар непокретности.

- Тако на пример грађани не морају да доносе изводе из матичне књиге рођених и венчаних - каже Драшковић и додаје да су до сада тако грађани који су корисници социјалне помоћи морали да доносе и потврду из катастра да немају ништа уписано на своје има, а сада за то нема потребе, јер социјална служба све већ види преко поменутог софтвера.

Захтеви за провођење промена, којих је годишње било 650.000 до 700.000, од момента успостављања еШалтера 1. јула 2018. до данас пристигло је око 200.000 захтева спрам 300.000 који су стигли преко писарнице. Тај тренд је у сталном порасту у корист захтева пристиглих путем е Шалтера. Тренутно их месечно више стигне преко еШалтера него преко писарнице.

Кроз нову процедуру службеник катастра више нема директан контакт са странком. Преко еШалтера јавни бележници по службеној дужности достављају документа и гарантују истинитост података.

Пун ефекат Закона, према њиховим речима,  очекује се до краја 2020. када се очекује да сви захтеви иду преко еШалтера, а не преко писарници. Коначни циљ дигитализације су празне писарнице без редова и чекања.

Шта је то похвалила Светска банка и ко ће нам у госте

-  Србија је по постигнутим резултатима лидер у дигитализацији геодетског сектора - закључак је "Конференције о земљишту и сиромаштву" која се крајем марта одржавала у Вашингтону на којој се Републички геодетски завод показао у најбољем светлу и то у области дигитализације.

Трећег дана конференције Републички геодетски завод је представио постигнуте резултате из области иновација у прикупљању и управљању геопросторним подацима. Презентацију под називом "Интеграција краудсорсинга и дигиталне платформе Националне инфраструктуре геопросторних података ради ефикасног доношења одлука" припремили су Борко Драшковић, директор РГЗ-а и Дарко Вучетић, начелник центра за управљање геопросторним подацима.

Експерт Светске банке Кетрин Келм закључујући сесију нагласила је да је Србија по постигнутим резултатима значајно испред осталих учесника сесије и један од лидера у примени ове методологије.

Са друге стране, она је оценила да управо "краудсорсинг" методологија која се код нас користи моћи да има широку примену у многим земљама света.

То није била једина потврда да је РГЗ баш то што су и навели - лидер у дигитализацији. Наиме, након завршене презентације делегација Републике Гвајана је, ободрена представљеним, одлучила да у својој посети Европи дође баш у Србију и обиђе наш Републички геодетски завод у јуну ове године.

Будући да је катастар сложен систем, у наредним тесктовима ћемо вам објаснити и детаље везане за његово функционисање.