ТЕМПЕРАТУРЕ ЛЕТИ У БЕГРАДУ НЕГДЕ ВЕЋ ДОСТИЖУ 60 СТЕПЕНИ, ОВО ЈЕ РАЗЛОГ! Ово су ТОПЛОТНА ОСТРВА у Србији, падаће се у несвест
Становници градова широм света у доброј мери живе у будућности, макар када су климатске промене у питању.
Разлог томе су температуре које су већ данас више за два до три степена, колико се очекује да ће бити средином века. Ни Србија није изузетак, напротив. У Беграду температуре лети већ достижу 60 степени, док ноћу иду и преко 30.
Средином века нас чека критичан период, пошто без обзира колико се смањи емисија штетних гасова, до сада учињено неће моћи да се избрише. Ипак, утицај климатских промена је могуће смањити и живот учинити квалитетнијим.
СТИЖЕ НАМ ПРОЛЕЋЕ! Вртоглава промена времена - метеоролог најавио температуре и до 20 степени
МОЛИТВАМА УЗ ЖРТВЕ: Патријарх Порфирије упутио саучешће поводом трагедије у Грчкој
МАЛЕ БОГИЊЕ НЕЗАУСТАВЉИВЕ! Број заражених само РАСТЕ, на удару деца млађа од две године - у једном граду оболело чак 37
Главни проблем у Србији то што још увек не постоје системске мере јер је једино тако могуће ефикасно утицати на ефекте климатских промена. Ово најчешће не изискује огромна улагања државе, већ су питање стратегије. У супротном трошкови ће бити доста већи, као и негативни утицаји на здравље, пише Н1.
Средња глобална просечна температура се повећала за 1,1, степен, док је у Србији виша за 1,8 степени. До краја века по садашњем сценарију (РЦП 8,5) средња глобална температура ће порасти за 4,5, а у Србији за 5,8 степени, док се средином века очекује да ће Србија бити топлија за три степена. Оно што је карактеристично за нашу земљу јесте да се више загревају високе темепаратуре него оне хладне, тако да убудуће можемо имамо високу варијабилност од јаких снегова до несносних врућина.
- Сада сваке године током лета имамо температуре које су се у другој половини 20. века сматрали екстремним. Број дана изнад 35 степени порастао је за четири до седам по години, а у низијама и по 30 дана. У градовима је много горе. Толико су до сада јаке климатске промене - каже Ана Вуковић-Вимић, докторка из области метеоролошких наука, која ради на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
Како се загрева ваздух?
Ваздух се загрева од подлоге односно од тла. Сунчево зрачање највећим делом, нарочито када је лепо време, несметано пролази кроз ваздух. Гасови у атмосфери пропуштају те зраке, а њих апсорбује површина која затим емитује топлотно, односно дуготаласно инфрацрвено зрачење. Међутим, гасови који утичу на ефекте стаклене баште имају особину да апсорбују топлотно зрачење и на тај начин загревају атмосферу.
Како наводи Ана Вуковић-Вимић темепратура ваздуха зависи и од подлоге, ветра, рефелексивности грађевина, сенке….
Она истиче податак да су градови претежно у низијама и да ће се број дана са високим темепартурама вишеструко повећавати. Урбано острво топлоте, као феномен више температуре ваздуха у градовима у односу на околину, представља најважнију последицу утицаја урбанизације на климу. Зграде, бетон, асфалт и људска и индустријска активност урбаних подручја су узроковали градове да одржавају вишу температуру него околина. Ваздух на градском топлотном острву у екстремним случајевима може бити већи и до 11 степени у односу на рурална подручија града.
У Београду је тај однос у просеку два степена док Нови Сад показује већи ефекат топлотних острва и разлике између центра и периферије су у просеку четири степена, а разлог томе је гушћа урбана средина.
- Примера ради, у централној и западној Србији већи је ризик од поплава него у источној, али зависи да ли град има одбрану од поплава. Једна ствар је сигурна, да ће се у свим градовима повећавати ризик од екстремно високих температура, односно ризик од топлотног стреса, због комбинованог утицаја урбаног топлотног острва и пораста температуре услед климатских промена. Може се рећи да су градови „хот-спотс“ за топлотни стрес, због велике изложености становништва, и пораста температуре услед климатских промена. Онесвешћивање од врућине ће постати уобичајеније - каже Вуковић-Вимић.
Ваздух се загрева од подлоге односно од тла. Сунчево зрачање највећим делом, нарочито када је лепо време, несметано пролази кроз ваздух. Гасови у атмосфери пропуштају те зраке, а њих апсорбује површина која затим емитује топлотно, односно дуготаласно инфрацрвено зрачење. Међутим, гасови који утичу на ефекте стаклене баште имају особину да апсорбују топлотно зрачење и на тај начин загревају атмосферу. Како наводи Ана Вуковић-Вимић темепратура ваздуха зависи и од подлоге, ветра, рефелексивности грађевина, сенке…
Зашто се не чују праве темературе на прогнози
Иако темепратуре могу да буду значајно више од оних које се најављују, поставља се питање зашто се она мери у хладу на два метра изнад травнате површине. Ана Вуковић-Вимић наводи да је разлог мерења у хладу тај што када смо на сунцу и сами апсорбујемо топоту, а исти случај је и са инструментима за мерење. „Било би добро да имамо мониторинг урбаног топлотног острва и да се према томе проглашавају нпр ванредне ситуације у градовима или деловима града“. Још једна могућност да се утврди где су топлотна острва јесте даљинска детекција, односно процес откривања и праћења физичких карактеристика неког подручја мерењем његовог рефлектованог и емитованог зрачења на даљину, обично са сателита или авиона. Специјалне камере прикупљају слике снимљене на даљину, које помажу истраживачима да „осете“ ствари о Земљи.
- Важна карактеристика подлоге је албедо или број који показује колико се светлост рефлектује са површине неког тела, односно количину долазне енергије ће упити подлога. То је за урбане средине проблем, јер имају доста асфалта и бетона, а њихова рефлексивност је најмања. Они апсорбују преко 90 одсто зрачења. То значи да ће огромна енергија бити апсорбована од подлоге и утицати на дуготрајно загревање ваздуха изнад подлоге - каже саговорница.
Она наводи да се темепратуре могу контролисати карактеристикама подлоге. Што су влажније, спорије се загрева, а у градовима је таквих површина по правилу мало. Додатни проблем у градовима је како наводи и вишеструка рефлексија и потоња апсорпција енергије. Оно што се рефлектује од површине наилази на другу површину, попут зграда. У том случају се део апсорбује, а део рефлектује на другу површину. На тај начин заробљава се топлота. То постаје важно у моменту када су температуре близу граничне вредности које су нормалне за функционисање људи.
Испаравање
Оно што такође утиче на повећање температуре јесте недостатак транспирације инспарације, односно испаравања.
- Свако испаравање троши топлоту. Када немамо зелене или водене површине не долази до испаравања, односно не троши се топлота. То је нормално. Када нам је мокра мајица пријатније је, јер испарава вода која троши топлоту на испаравање и хлади наше тело. Исто је у парку и зато нам је тамо пријатније - наводи Вуковић-Вимић.
Примера ради у једном граду у Турској при темепратури ваздуха од 38 степени, темепратура бетона је 46, док је земља 10 степени хладнија, а температура земље прекривене травом је значајно нижа.
- Температуре у Београду могу да достигну око 60 степени Целузијсових - додаје Ана Вуковић-Вимић
Иако звучи парадоксално, последице загревања могу да утичу на појаву вишка воде и влаге. Разлог томе је продужетак сушне сезоне која траје од јуна до августа, а некадашње јунске падавине се померају ка мају а и раније, што може да изазове додатне проблеме у градовима.
- Мења се и интензитет падавина. Све је мање оних умерених и малих, док су повећање екстремне падавине. Последице тога су честе олује, а самим тим и опасност од поплава и деградације земљишта. Повећан је проценат сушних година за 40 одсто и сада је у просеку сваке друге године. Половином века, биће је сваке године, док ће у једној деценији бити 3-4 јаке суше. Због тога је прилагођавање градова климатским променама приоритет.