TEMPERATURE LETI U BEGRADU NEGDE VEĆ DOSTIŽU 60 STEPENI, OVO JE RAZLOG! Ovo su TOPLOTNA OSTRVA u Srbiji, padaće se u nesvest
Stanovnici gradova širom sveta u dobroj meri žive u budućnosti, makar kada su klimatske promene u pitanju.
Razlog tome su temperature koje su već danas više za dva do tri stepena, koliko se očekuje da će biti sredinom veka. Ni Srbija nije izuzetak, naprotiv. U Begradu temperature leti već dostižu 60 stepeni, dok noću idu i preko 30.
Sredinom veka nas čeka kritičan period, pošto bez obzira koliko se smanji emisija štetnih gasova, do sada učinjeno neće moći da se izbriše. Ipak, uticaj klimatskih promena je moguće smanjiti i život učiniti kvalitetnijim.
STIŽE NAM PROLEĆE! Vrtoglava promena vremena - meteorolog najavio temperature i do 20 stepeni
MOLITVAMA UZ ŽRTVE: Patrijarh Porfirije uputio saučešće povodom tragedije u Grčkoj
MALE BOGINJE NEZAUSTAVLJIVE! Broj zaraženih samo RASTE, na udaru deca mlađa od dve godine - u jednom gradu obolelo čak 37
Glavni problem u Srbiji to što još uvek ne postoje sistemske mere jer je jedino tako moguće efikasno uticati na efekte klimatskih promena. Ovo najčešće ne iziskuje ogromna ulaganja države, već su pitanje strategije. U suprotnom troškovi će biti dosta veći, kao i negativni uticaji na zdravlje, piše N1.
Srednja globalna prosečna temperatura se povećala za 1,1, stepen, dok je u Srbiji viša za 1,8 stepeni. Do kraja veka po sadašnjem scenariju (RCP 8,5) srednja globalna temperatura će porasti za 4,5, a u Srbiji za 5,8 stepeni, dok se sredinom veka očekuje da će Srbija biti toplija za tri stepena. Ono što je karakteristično za našu zemlju jeste da se više zagrevaju visoke temeparature nego one hladne, tako da ubuduće možemo imamo visoku varijabilnost od jakih snegova do nesnosnih vrućina.
- Sada svake godine tokom leta imamo temperature koje su se u drugoj polovini 20. veka smatrali ekstremnim. Broj dana iznad 35 stepeni porastao je za četiri do sedam po godini, a u nizijama i po 30 dana. U gradovima je mnogo gore. Toliko su do sada jake klimatske promene - kaže Ana Vuković-Vimić, doktorka iz oblasti meteoroloških nauka, koja radi na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Kako se zagreva vazduh?
Vazduh se zagreva od podloge odnosno od tla. Sunčevo zračanje najvećim delom, naročito kada je lepo vreme, nesmetano prolazi kroz vazduh. Gasovi u atmosferi propuštaju te zrake, a njih apsorbuje površina koja zatim emituje toplotno, odnosno dugotalasno infracrveno zračenje. Međutim, gasovi koji utiču na efekte staklene bašte imaju osobinu da apsorbuju toplotno zračenje i na taj način zagrevaju atmosferu.
Kako navodi Ana Vuković-Vimić temepratura vazduha zavisi i od podloge, vetra, refeleksivnosti građevina, senke….
Ona ističe podatak da su gradovi pretežno u nizijama i da će se broj dana sa visokim temeparturama višestruko povećavati. Urbano ostrvo toplote, kao fenomen više temperature vazduha u gradovima u odnosu na okolinu, predstavlja najvažniju posledicu uticaja urbanizacije na klimu. Zgrade, beton, asfalt i ljudska i industrijska aktivnost urbanih područja su uzrokovali gradove da održavaju višu temperaturu nego okolina. Vazduh na gradskom toplotnom ostrvu u ekstremnim slučajevima može biti veći i do 11 stepeni u odnosu na ruralna područija grada.
U Beogradu je taj odnos u proseku dva stepena dok Novi Sad pokazuje veći efekat toplotnih ostrva i razlike između centra i periferije su u proseku četiri stepena, a razlog tome je gušća urbana sredina.
- Primera radi, u centralnoj i zapadnoj Srbiji veći je rizik od poplava nego u istočnoj, ali zavisi da li grad ima odbranu od poplava. Jedna stvar je sigurna, da će se u svim gradovima povećavati rizik od ekstremno visokih temperatura, odnosno rizik od toplotnog stresa, zbog kombinovanog uticaja urbanog toplotnog ostrva i porasta temperature usled klimatskih promena. Može se reći da su gradovi „hot-spots“ za toplotni stres, zbog velike izloženosti stanovništva, i porasta temperature usled klimatskih promena. Onesvešćivanje od vrućine će postati uobičajenije - kaže Vuković-Vimić.
Vazduh se zagreva od podloge odnosno od tla. Sunčevo zračanje najvećim delom, naročito kada je lepo vreme, nesmetano prolazi kroz vazduh. Gasovi u atmosferi propuštaju te zrake, a njih apsorbuje površina koja zatim emituje toplotno, odnosno dugotalasno infracrveno zračenje. Međutim, gasovi koji utiču na efekte staklene bašte imaju osobinu da apsorbuju toplotno zračenje i na taj način zagrevaju atmosferu. Kako navodi Ana Vuković-Vimić temepratura vazduha zavisi i od podloge, vetra, refeleksivnosti građevina, senke…
Zašto se ne čuju prave temerature na prognozi
Iako temeprature mogu da budu značajno više od onih koje se najavljuju, postavlja se pitanje zašto se ona meri u hladu na dva metra iznad travnate površine. Ana Vuković-Vimić navodi da je razlog merenja u hladu taj što kada smo na suncu i sami apsorbujemo topotu, a isti slučaj je i sa instrumentima za merenje. „Bilo bi dobro da imamo monitoring urbanog toplotnog ostrva i da se prema tome proglašavaju npr vanredne situacije u gradovima ili delovima grada“. Još jedna mogućnost da se utvrdi gde su toplotna ostrva jeste daljinska detekcija, odnosno proces otkrivanja i praćenja fizičkih karakteristika nekog područja merenjem njegovog reflektovanog i emitovanog zračenja na daljinu, obično sa satelita ili aviona. Specijalne kamere prikupljaju slike snimljene na daljinu, koje pomažu istraživačima da „osete“ stvari o Zemlji.
- Važna karakteristika podloge je albedo ili broj koji pokazuje koliko se svetlost reflektuje sa površine nekog tela, odnosno količinu dolazne energije će upiti podloga. To je za urbane sredine problem, jer imaju dosta asfalta i betona, a njihova refleksivnost je najmanja. Oni apsorbuju preko 90 odsto zračenja. To znači da će ogromna energija biti apsorbovana od podloge i uticati na dugotrajno zagrevanje vazduha iznad podloge - kaže sagovornica.
Ona navodi da se temeprature mogu kontrolisati karakteristikama podloge. Što su vlažnije, sporije se zagreva, a u gradovima je takvih površina po pravilu malo. Dodatni problem u gradovima je kako navodi i višestruka refleksija i potonja apsorpcija energije. Ono što se reflektuje od površine nailazi na drugu površinu, poput zgrada. U tom slučaju se deo apsorbuje, a deo reflektuje na drugu površinu. Na taj način zarobljava se toplota. To postaje važno u momentu kada su temperature blizu granične vrednosti koje su normalne za funkcionisanje ljudi.
Isparavanje
Ono što takođe utiče na povećanje temperature jeste nedostatak transpiracije insparacije, odnosno isparavanja.
- Svako isparavanje troši toplotu. Kada nemamo zelene ili vodene površine ne dolazi do isparavanja, odnosno ne troši se toplota. To je normalno. Kada nam je mokra majica prijatnije je, jer isparava voda koja troši toplotu na isparavanje i hladi naše telo. Isto je u parku i zato nam je tamo prijatnije - navodi Vuković-Vimić.
Primera radi u jednom gradu u Turskoj pri temepraturi vazduha od 38 stepeni, temepratura betona je 46, dok je zemlja 10 stepeni hladnija, a temperatura zemlje prekrivene travom je značajno niža.
- Temperature u Beogradu mogu da dostignu oko 60 stepeni Celuzijsovih - dodaje Ana Vuković-Vimić
Iako zvuči paradoksalno, posledice zagrevanja mogu da utiču na pojavu viška vode i vlage. Razlog tome je produžetak sušne sezone koja traje od juna do avgusta, a nekadašnje junske padavine se pomeraju ka maju a i ranije, što može da izazove dodatne probleme u gradovima.
- Menja se i intenzitet padavina. Sve je manje onih umerenih i malih, dok su povećanje ekstremne padavine. Posledice toga su česte oluje, a samim tim i opasnost od poplava i degradacije zemljišta. Povećan je procenat sušnih godina za 40 odsto i sada je u proseku svake druge godine. Polovinom veka, biće je svake godine, dok će u jednoj deceniji biti 3-4 jake suše. Zbog toga je prilagođavanje gradova klimatskim promenama prioritet.