За ове ускршње игре СИГУРНО НИСТЕ ЧУЛИ: Знате ли шта је "ВИТАЈ" и "ЛАМКАЊЕ" ?

Васкршња јаја / Извор: Профимедиа

Док данас малишани имају разне играчке, некада најинтересантнија су била управо ускршња јаја.

Најрадоснији и један од највећих хришћанских празника, посебно омиљен међу децом, јесте Ускрс. Дан када је породица на окупу, када се поред богате трпезе стављају и најлепше украшена ускршња јаја, а онда се деца и одрасли куцају јајима.

Док данас малишани имају разне играчке, некада најинтересантнија су била управо ускршња јаја. Захваљући Јелени Тешић из Етнографског музеја у Београду, ауторки "Водича кроз збирку ускршњих јаја", вратићемо се у прошлост и сазнати како су се најмлађи играли ускршњим јајима на Ускрс, али и шта је младима било занимљиво.

Како да за Ускрс освојите новац од куће: Довољно је да урадите ЈЕДНУ СТВАР

ПОЗИВ ПАЦИЈЕНТИМА КОЈИ ПРИМАЈУ ДИЈАЛИЗУ: Јавите се лекарима, полицијски час не сме да буде изговор

Др Кисић Тепавчевић најавила је ПРОМЕНЕ на прес конференцијама Кризног штаба, ево када је следеће обраћање новинарима

Др Кисић Тепавчевић најавила је ПРОМЕНЕ на прес конференцијама Кризног штаба, ево када је следеће обраћање новинарима

Добра забава, али још слађа победа. То је било важно када је реч о најбитнијем такмичењу на Ускрс – куцању јајима. Некада су се месец дана пред Ускрс бирала јаја и гледало које је најтврђе.

- Веровало се да је најтврђе јаје проносак, прво јаје које кокошка снесе. Такво јаје деца обесе изнад ватре, окренувши врх на доле, да се све слије у врх и да се стврдне – пише на почетку поглавља "Игре јајима", ауторке Јелене Тешић.

Међутим, у жељи да њихово ускршње јаје буде најчвршће и тиме однесу победу, поједини такмичари покушавали су да преваре друге учеснике. Радили су то, не само због момента среће јер су победници, већ и зато што се веровало да ће имати више среће онај ко другоме разбије јаје. Дешавало се стога да неко донесе дрвено или наливено јаје.

- Јаја су наливали тако што узму кувано јаје, разбију га на дебљем делу и мало ољуште. Онда малом кашичицом изваде садржај јајета и ољуште унутрашњу опну, а затим га већим делом напуне истопљеним воском, а остатак допуне хлебом скоро до рупе. Онда узму друго јаје, кувано, ољуште га и орежу један комад са дебље стране, па тај комад ставе у оно наливено јаје на хлеб – објашњено је у "Водичу кроз збирку ускршњих јаја".

Ускрс, Васкрс, Васкршња јаја / Извор: Профимедиа

Специјална ускршња играчка и "ламкање"

Али није само куцкање јајима био начин да се одмере "ускршње снаге". Деца су, пише Тешићева, јаја разбијала и гађањем из даљине металним новцем или каменом. Такође, додаје, поставили би једно јаје као мету испод неке косине, па га гађали котрљањем другог јајета.

У Црној Гори деца су се играла и специјалном дечјом играчком која је служила искључиво за играње са ускршњим јајима и ова игра се играла само на Ускрс.

- Играчка се зове "витај" и састоји се од два дрвена стубића од којих се један углављује у земљу, а други се веома лабаво прикуца одозго, ексером за стубић, тако да му други крај виси према земљи. На том крају налази се кончић који се кваси кад игра почне. Играчи поређају јаја около, по кругу који описује витај. Свако дете има право да једном окрене "витај", па ако се врх заустави на јајету и конац залепи, он носи јаје. Ако се "витај" заустави на празном месту, онда губи – објашњење је које се налази у "Водичу".

Последње недеље пред ускршњи пост, о Белим покладама, била је позната и игра "ламкање". Играла се тако што се барено јаје концем привеже за таван, па се заљуља, а учесници хватају зубима, без употребе руку. Ко ухвати јаје он је победник, а веровало се да неће имати ни зубобољу.

Народна ношња / Извор: Профимедиа

Побратимство и поливање росом

Колико су се најмлађи радовали ускршњим играма, толико су они мало старији, момци и девојке, имали своју "занимацију", од побратимства до поливања.

Наиме, у неким крајевима Србије, на Побусани понедељак, прве недеље по Ускрсу, одвијао се обичај побратимства и посестримства.

- Младићи и девојке понели би јаја и венце исплетене од младих врбових грана и цвећа и одлазили на реку. Венце би прво умочили у воду, а затим би они који желе да се побратиме стали један према другом, окренули се три пута око себе и сваки пут се кроз венце пољубе. Након трећег окрета, измењају се кроз венац јаја и кажу: "Дај кумача јаје" (ако су девојке) или "Дај побро јаје" (ако су младићи), а други каже: "На кумача (побро) јаје". Након извршеног обреда, венац баце у реку да отплови, а од тог момента једно друго називају побра, однсно кујка или кумача и поштују се целог живота – пише у својој књизи Јелена Тешић.

Од историчара др Видоја Голубовића сазнајемо још неке интересанте детаље. У неким селима у Војводини момци увече на Ускрс оките прозоре девојачких кућа струковима зеленог жита што је био знак да ће им други дан Ускрса доћи "поливачи", због чега је овај дан називан и "Водени понедељак". "Поливачи" су били момци, свечано обучени, некад и у окићеним фијакерима који су ишли у девојачке куће и поливали девојке и младе жене. Поливачи су добијали ускршњи колач и јаја. Некада су све добијене колаче носили обешене о штапу и по томе знали колико су девојака полили.

Трећи дан Ускрса девојке су поливале момке. Обичај поливања водом је веома стар па је забележена и једна легенда. Наиме, младић би у зору одвео девојку под младу и здраву липу и стресао на њу росу – да буде здрава као липа, чиста као роса и светла као сунце.

ЗАЈЕДНИЧКИМ СНАГАМА ПРОТИВ ПОШАСТИ: АБХО тимови руске и српске војске дезинфиковали домове здравља у Београду (ФОТО)