Za ove uskršnje igre SIGURNO NISTE ČULI: Znate li šta je "VITAJ" i "LAMKANJE" ?

Vaskršnja jaja / Izvor: Profimedia

Dok danas mališani imaju razne igračke, nekada najinteresantnija su bila upravo uskršnja jaja.

Najradosniji i jedan od najvećih hrišćanskih praznika, posebno omiljen među decom, jeste Uskrs. Dan kada je porodica na okupu, kada se pored bogate trpeze stavljaju i najlepše ukrašena uskršnja jaja, a onda se deca i odrasli kucaju jajima.

Dok danas mališani imaju razne igračke, nekada najinteresantnija su bila upravo uskršnja jaja. Zahvaljući Jeleni Tešić iz Etnografskog muzeja u Beogradu, autorki "Vodiča kroz zbirku uskršnjih jaja", vratićemo se u prošlost i saznati kako su se najmlađi igrali uskršnjim jajima na Uskrs, ali i šta je mladima bilo zanimljivo.

Kako da za Uskrs osvojite novac od kuće: Dovoljno je da uradite JEDNU STVAR

POZIV PACIJENTIMA KOJI PRIMAJU DIJALIZU: Javite se lekarima, policijski čas ne sme da bude izgovor

Dr Kisić Tepavčević najavila je PROMENE na pres konferencijama Kriznog štaba, evo kada je sledeće obraćanje novinarima

Dobra zabava, ali još slađa pobeda. To je bilo važno kada je reč o najbitnijem takmičenju na Uskrs – kucanju jajima. Nekada su se mesec dana pred Uskrs birala jaja i gledalo koje je najtvrđe.

- Verovalo se da je najtvrđe jaje pronosak, prvo jaje koje kokoška snese. Takvo jaje deca obese iznad vatre, okrenuvši vrh na dole, da se sve slije u vrh i da se stvrdne – piše na početku poglavlja "Igre jajima", autorke Jelene Tešić.

Međutim, u želji da njihovo uskršnje jaje bude najčvršće i time odnesu pobedu, pojedini takmičari pokušavali su da prevare druge učesnike. Radili su to, ne samo zbog momenta sreće jer su pobednici, već i zato što se verovalo da će imati više sreće onaj ko drugome razbije jaje. Dešavalo se stoga da neko donese drveno ili naliveno jaje.

- Jaja su nalivali tako što uzmu kuvano jaje, razbiju ga na debljem delu i malo oljušte. Onda malom kašičicom izvade sadržaj jajeta i oljušte unutrašnju opnu, a zatim ga većim delom napune istopljenim voskom, a ostatak dopune hlebom skoro do rupe. Onda uzmu drugo jaje, kuvano, oljušte ga i orežu jedan komad sa deblje strane, pa taj komad stave u ono naliveno jaje na hleb – objašnjeno je u "Vodiču kroz zbirku uskršnjih jaja".

Uskrs, Vaskrs, Vaskršnja jaja / Izvor: Profimedia

Specijalna uskršnja igračka i "lamkanje"

Ali nije samo kuckanje jajima bio način da se odmere "uskršnje snage". Deca su, piše Tešićeva, jaja razbijala i gađanjem iz daljine metalnim novcem ili kamenom. Takođe, dodaje, postavili bi jedno jaje kao metu ispod neke kosine, pa ga gađali kotrljanjem drugog jajeta.

U Crnoj Gori deca su se igrala i specijalnom dečjom igračkom koja je služila isključivo za igranje sa uskršnjim jajima i ova igra se igrala samo na Uskrs.

- Igračka se zove "vitaj" i sastoji se od dva drvena stubića od kojih se jedan uglavljuje u zemlju, a drugi se veoma labavo prikuca odozgo, ekserom za stubić, tako da mu drugi kraj visi prema zemlji. Na tom kraju nalazi se končić koji se kvasi kad igra počne. Igrači poređaju jaja okolo, po krugu koji opisuje vitaj. Svako dete ima pravo da jednom okrene "vitaj", pa ako se vrh zaustavi na jajetu i konac zalepi, on nosi jaje. Ako se "vitaj" zaustavi na praznom mestu, onda gubi – objašnjenje je koje se nalazi u "Vodiču".

Poslednje nedelje pred uskršnji post, o Belim pokladama, bila je poznata i igra "lamkanje". Igrala se tako što se bareno jaje koncem priveže za tavan, pa se zaljulja, a učesnici hvataju zubima, bez upotrebe ruku. Ko uhvati jaje on je pobednik, a verovalo se da neće imati ni zubobolju.

Narodna nošnja / Izvor: Profimedia

Pobratimstvo i polivanje rosom

Koliko su se najmlađi radovali uskršnjim igrama, toliko su oni malo stariji, momci i devojke, imali svoju "zanimaciju", od pobratimstva do polivanja.

Naime, u nekim krajevima Srbije, na Pobusani ponedeljak, prve nedelje po Uskrsu, odvijao se običaj pobratimstva i posestrimstva.

- Mladići i devojke poneli bi jaja i vence ispletene od mladih vrbovih grana i cveća i odlazili na reku. Vence bi prvo umočili u vodu, a zatim bi oni koji žele da se pobratime stali jedan prema drugom, okrenuli se tri puta oko sebe i svaki put se kroz vence poljube. Nakon trećeg okreta, izmenjaju se kroz venac jaja i kažu: "Daj kumača jaje" (ako su devojke) ili "Daj pobro jaje" (ako su mladići), a drugi kaže: "Na kumača (pobro) jaje". Nakon izvršenog obreda, venac bace u reku da otplovi, a od tog momenta jedno drugo nazivaju pobra, odnsno kujka ili kumača i poštuju se celog života – piše u svojoj knjizi Jelena Tešić.

Od istoričara dr Vidoja Golubovića saznajemo još neke interesante detalje. U nekim selima u Vojvodini momci uveče na Uskrs okite prozore devojačkih kuća strukovima zelenog žita što je bio znak da će im drugi dan Uskrsa doći "polivači", zbog čega je ovaj dan nazivan i "Vodeni ponedeljak". "Polivači" su bili momci, svečano obučeni, nekad i u okićenim fijakerima koji su išli u devojačke kuće i polivali devojke i mlade žene. Polivači su dobijali uskršnji kolač i jaja. Nekada su sve dobijene kolače nosili obešene o štapu i po tome znali koliko su devojaka polili.

Treći dan Uskrsa devojke su polivale momke. Običaj polivanja vodom je veoma star pa je zabeležena i jedna legenda. Naime, mladić bi u zoru odveo devojku pod mladu i zdravu lipu i stresao na nju rosu – da bude zdrava kao lipa, čista kao rosa i svetla kao sunce.

ZAJEDNIČKIM SNAGAMA PROTIV POŠASTI: ABHO timovi ruske i srpske vojske dezinfikovali domove zdravlja u Beogradu (FOTO)