ЗАЈЕЧАР: Место где се спајају историјско наслеђе са богатом културном сценом и природним благодетима
Да бисмо схватили где је Зајечар данас, а нарочито који је план за сутра, морамо да пођемо од јуче. Зајечар је град пребогате историје, која сеже од древних паганских племена, преко Старих Римљана, Старих Словена, Срба, Турака и Немаца, што је све колективно довело до онога што заправо чини Зајечар данас - а то је изузетно културно-историјско богатство, патриотизам, гостољубивост, добра храна, фантастично пиво и специфичан шарм, препознатљив за источну Србију. Оно што можемо да очекујемо од Зајечара сутра јесте да сачува све оно што је он данас, јер је управо то оно што га чини толико савршеним.
Зајечар је градско насеље и административно седиште Зајечара и Зајечарског управног округа у источној Србији. Према попису становништва из 2022. године, у насељу је живело 32.448 становника, док је према попису из 2011. године било 38.165 становника, што га чини највећим насељем у Тимочкој Крајини по броју становника. Градоначелник града Зајечара је Бошко Ничић.
ШАБАЧКА ТВРЂАВА: Симбол града, чувар традиције и споменик културе
ЗЕЛЕНО СРЦЕ СРБИЈЕ ОД ПРОШЛОСТИ ДО ДАНАШЊИЦЕ: Водимо вас кроз најатрактивније туристичке мотиве овог простора (ФОТО)
МИОНИЧКИ КРАЈ ЧУВА ХЕРОЈСКО НАСЛЕЂЕ НАШЕГ ВЕЛИКОГ ВОЈВОДЕ: Отварамо врата родне куће Живојина Мишића - иза себе оставио часно име и још понешто (ФОТО)
У Зајечару се налази неколико основних и средњих школа, као и Виша школа за менаџмент и Факултет за менаџмент Мегатренд универзитета, који је први приватни факултет основан у Србији. Зајечарска Гимназија је једна од најстаријих школа тог типа у Србији, основана 1836. године, што је чини другом најстаријом гимназијом у Србији након Крагујевачке гимназије. Град је такође познат по музичком рок фестивалу "Зајечарска гитаријада", који траје више од 50 година, као и фестивалу "Залет" посвећеном савременој уметности.
У Зајечару се налазе неке значајне институције и организације, као што су Историјски архив "Тимочка крајина" Зајечар, Зајечарска пивара и Зајечарско читалиште.
Легенда о имену
Што се тиче етимологије имена Зајечара, постоје неколико легенди. Према једној легенди, град је добио име због великог броја зечева који су некада обитавали у околини, док се према другој верује да је име настало од речи "зајец", што значи "зец" на тимочком дијалекту, те да је град назван по чувару зечева из видинског санџака. Друга прича говори о турском команданту Саид Ашар паши, који је саградио насеље на ушћу Црног и Белог Тимока, где је подигао и имање, населивши га становништвом из Бугарске и Власима. Верује се да је од његовог имена настао назив Зајечара. Легенде о настанку имена Зајечара и даље су део усмене традиције у овом делу Србије и чине важан део нематеријалног културног наслеђа које се преноси с колена на колено.
Историја становништва
Најстарији познати становници овог подручја били су племенско друштво познато као Трибали. Након њих, помињу се Мези, а у долини Тимока спомињу се и Тимахи, иако о њима нема пуно сачуваних података.
Насељени Словени назвали су се Тимочани и прве директно потврђене вести о њима датирају из 818. године. Тада су већ били препознати као формирана словенска група, а исте године су се одметнули од Бугара. Тек много касније, 1466. године, први пут се спомиње град Зајечар у турском тефтеру који је повезан са становништвом Видинског пашалука. Од XVI до XVIII века има врло мало сачуваних података о овом насељу. Године 1806. створени су повољни услови за подизање устанка у овим крајевима, а вођа Карађорђе одобрио је хајдуку Вељку Петровићу, кнезу Милисаву и попу Радосаву да с Тимочанима и Црноречанима дигну устанак. Након низа успешних битака, већи део Крајине и Зајечара ослобођен је. Међутим, Први српски устанак доживео је кризу и пропаст, што је имало тешке последице и у овим крајевима. Коначно, 1833. године, овај крај је ослобођен и припојен Србији. Назив "Зајечар" вероватно је турског порекла, а према неким претпоставкама потиче од имена Саид-Асир паше, који је водио своју војску у долини Тимока током година које су биле кризне за српску деспотовину.
Културно-историјско наслеђе
Град Зајечар се може похвалити богатим културно-историјским наслеђем. Један од највећих споменика културе у овом подручју је археолошки локалитет Felix Ромулиана, који потиче из доба римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана. Простире се на 6,5 хектара и окружен је одбрамбеним бедемима са 20 кула. Унутар овог локалитета налази се градска палата која обухвата вестибилиме, атријуме, терме, подне мозаике, мермерну оплату и скулптуре. Ова импозантна историјска локација је од 2007. године уврштена на УНЕСЦО-в списак светске културне баштине, што сведочи о њеном великом значају.
Недалеко од Зајечара налази се и манастир Суводол, повезан са кнезом Лазаром, значајном фигуром из српске историје. Поред тога, град има и Позориште Зоран Радмиловић, названо по једном од највећих српских глумаца, где се одржавају различите културно-уметничке манифестације. Гитаријада је такође један од посебних догађаја у граду, посвећена неговању рок музике, која сваке године окупља познате извођаче.
Осим богате културне сцене, општина Зајечар има и значајан природни потенцијал. Комплекс Гамзиградске бање представља основни природни ресурс. Бања је позната по својим термоминералним водама које потичу из пет извора, са температурама од 32,4°Ц до 42°Ц, док се поред тога у бањи може пронаћи и извор пијаће воде температуре од 17°Ц. Ове термоминералне воде су већ истражене и доказано је њихово лековито дејство у третману различитих здравствених стања.
Пројекат је финансиран из буџета Града Зајечара. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.