ЖАРИШТА У СРБИЈИ! Критично на ових СЕДАМ ТАЧАКА, да ли нашој земљи прете потреси?
Петриња је у рушевинама, стотине људи остало је без дома, а трагедија која је погодила наше суседе свима нам је утерала стрепњу и страх од нових потреса.
Разоран земљотрес погодио је Хрватску у уторак ујутру, страдало је најмање петоро људи, а јутрос су ту земљу затресла још три накнадна потреса с епицентром на подручју Петриње од којих је најачи био 4.8 по Рихтеру.
ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ УЗ ЕПИДЕМИОЛОШКЕ МЕРЕ: Шта нас све чека у "ЛУДОЈ НОЋИ"? Велики изазов за надлежне органе!
СТИЖЕ РУСКА ВАКЦИНА! Данас у Србији прве дозе "Спутњик В"
"БЕС ПРИРОДЕ" КОЈИ ВЕКОВИМА НОСИ ЖИВОТЕ: Како су земљотреси претварали Балкан у пепео? (ФОТО/ВИДЕО)
Хрватска престоница тресла се ове године неколико пута, а нови разорни земљотрес забележен је у уторак, 29. децембра око 12.20 сати, јачине 6,2 Рихтера, са епицентром у Петрињи, на око 50 километара од Загреба.
Земљотрес се осетио и у Србији, а питање које се одмах наметнуло гласи: Да ли нам предстоји још потреса и да ли је и наша земља на удару?
Нажалост, за разлику од метеоролога, сеизмолози не могу краткорочно предвидети избијање земљотреса, ипак познато је које су "жаришне зоне" у Србији. Жаришне зоне које могу генерисати велике земљотресе су Копаоник, западна Србија, Краљево, Крагујевац, Свилајнац, Рудник и Лазаревац.
Угрожена су и подручја централне Србије до Александровца, те околина Новог Пазара, делови Војводине на северу Бачке код Апатина, сам исток Баната дуж границе са Румунијом, као и подручја око Кладова и Неготина.
Једна од најтруснијих зона у Србији јесте Копаоник. Земљотреси магнитуде (5.3) и чак (5.9) потресли су источне падине ове планине 1980. године, а четири године касније забележен је потрес магнитуде (5.1).
Геолошки информациони систем Србије препознаје седам подручја са могућим јаким земљотресима:
1. Војводина (Кањижа, Бечеј, Нови Сад, Рума)
2. Западна Србија (Лозница, Крупањ, Бајина Башта)
3. Централна Србија (Лазаревац, Аранђеловац, Рудник, Краљево, Копаоник)
4. Подручје Велике Мораве (Свилајнац, Јагодина, Сталаћ)
5. Подручје источне Србије (Голубац, Неготин)
6. Подручје између Нишаве и средњег и горњег тока Јужне Мораве (Димитровград, Босиљград, Ниш, Врање)
7. Космет (Пећ, Призрен, Приштина, Липањ, Урошевац)
Један од најснажнијих земљотреса у нашој земљи догодио се 24. марта 1922. године у Лазаревцу, а био је магнитуде 6,0 степени по Рихтеру. Након њега, пет година касније Рудник је потресао земљотрес магнитуде (5.9).
Према архиви Геолошке службе САД (УСГС) први јачи земљотрес регистрован на територији Србије је из далеке 1456. године и био је јачине 10 степени по Меркалијевој скали.
У Геолошком атласу Србије на странама Сеизмолошког завода Србије пише да је 87 одсто Србије угрожено земљотресима који оштећују грађевинске објекте.
Како је наведено, земљотреси јачине шест степени Меркалијеве скале угрожавају 13 одсто површине, јачине седам степени МСК угрожавају 59 одсто површине, а јачине 8 степени МСК угрожавају 23 одсто површине целе земље, док су земљотреси јачине девет степени опасни за око пет одсто површине.
Што се главног града тиче, најугроженији су старији делови престонице као што су Дорћол и Стари град где има доста ризичних грађевина израђених од цигле и зграда рађених по старим, махом превазиђеним стандардима.
С друге стране, најмање земљотреса у Србији је било на потезу од Суботице на северу, преко Врбаса, до Бачке Паланке на југу Бачке.