Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ВИРУСОЛОГ ОБЈАСНИЛА ЗАШТО СЕ КОД НЕКИХ НЕ РАЗВИЈАЈУ АНТИТЕЛА: Познато је шта је потребно да би вакцина имала ефекта!

05.04.2021. 19:32
Пише:
Србија Данас
koronavirus antitela
коронавирус антитела / Извор: СД/илустрација

Вирусолог објаснила зашто се код неких не развијају антитела и од чега то зависи!

Многи после вакцинације одлучују да провере ниво антитела, иако су лекари небројено пута говорили да за тим нема потребе. Неки од њих утврде да немају антитела, иако је прошло довољно времена од вакцинације и требало би да су се створила у организму.

 

 

 

Вирусолог др Тања Јовановић је гостујући у Београдској хроници објаснила о чему је реч.

- Што се тиче стицања комплетног вакциналног имунитета, то је најмање 2-3 недеље после примања друге дозе. Постоји један број имунизованих особа које су резистентне на вакцину и које не развијају имунски одговор. То може да се прати преко одговарајућих параметара, односно према количини антитела и према карактеристикама ћелијског имунског одговора. Такве особе још увек нису заштићене од ковида-19, међутим оно што се најчешће дешава и што је разлог хоспитализације пацијената који су ушли у процес вакцинације, то је најчешће због тога што су примили само једну дозу вакцине, људи се мало опусте, мисле да је њихов имунски одговор одреаговао и због тога се често инфицирају.

Ипак, вирусолог истиче да "ако се и инфицирају после примљене друге дозе, вакцинисане особе су заштићене од тешке форме болести и врло често и од хоспитализације".

koronavirus
коронавирус / Извор: Профимедиа

Др Јовановић истиче и да се имуни системи разликују међу људима, па од тога зависи и стварање антитела после вакцине.,

- Наши имунски одговори се разликују, постоје разлике према полу, годинама живота, према хормонском статусу, према неким другим инфекцијама, хроничним болестима... Према томе, неће свака особа која се вакцинише да реагује на исти начин. Оно што је најчешће, а то је да вакцинални имунски одговор може да нас заштити и то дужи временски период од поновне инфекције са истом варијантом вируса.

Tanja Jovanović
Тања Јовановић / Извор: Фото: Printscreen/RTS

На питање колико људи треба да се вакцинише да бисмо могли макар мало да одахнемо, др Јовановић каже:

- Да би вакцина постигла ефекат, потребно је да се вакцинише најмање 50-70 одсто људи. Оно што је мој апел је да се определимо за масовну имунизацију, тек када нас преко 50 одсто буде имунизовано ми можемо мало да одахнемо и да сматрамо да ће се вирус полако изгубити из циркулације. Уколико не спроведемо масовну вакцинацију, даје се шанса вирусу да се и даље мења и онда се поставља питање у ком тренутку ће вирус постати отпорнији на вакцине које смо развили и у том смислу се поставља питање о евентуалној трећој дози вакцине или новим вакцинама - закључила је.

БОНУС ГАЛЕРИЈА:

Погледајте како је изгледао Београд током ванредног стања прошле године

The referenced media source is missing and needs to be re-embedded.